Najbolju proju, u konkurenciji 12 udruženja, pripremile su „Banaćanke” iz Torka. Na drugom mestu je Udruženje žena „Narcis” iz Kozaraca, a na trećem je „Orhideja” iz Banatskog Novog Sela. Najlepši štand su u etno – stilu uredile članice „Livađanki” iz Aleksandrova
Kud god da smo krenuli, uvek smo sa sobom nosili zanosni miris i ukus iz naše kuhinje… I kada smo se vraćali, makar i na kratko, nismo znali šta pre da nam mame i bake spreme… I lepo je što se čuva od zaborava i gastronomija kao deo prošlosti i sadašnjosti.
Čestereg, mesto u Banatu, u opštini Žitište (mađarski: Csősztelek, nemački: Tschesterek, Neuhatzfeld) sa skoro 1.400 stanovnika ne mimoilazi, kao i mnoga sela, ali i gradove, sve manji broj meštana. Posle Drugog svetskog rata ovde su došle porodice iz Bosne, a žitelji čuvaju tradiciju i ovog podneblja i zavičaja iz koga potiču. Među manifestacijama koje neguju tradiciju jeste ona koju organizuje Udruženje žena „Mladost” koje je osnovano pre samo dve godine. „Kuhinja iz mog zavičaja” održana je 27. jula u porti crkve posvećene Svetom Iliji, u bajkovitom ambijentu, a bila je deo četvorodnevne slave u ovom banatskom mestu.
ODLUČILE SMO SE ZA PROJU
– Ovo nam je drugi Etno–festival hrane, pića i folklora „Kuhinja iz mog zavičaja”. Osmišljena je u cilju očuvanja tradicije i kulture, da se otrgnu od zaborava stara, dobra jela iz raznih krajeva, kao i da se prikažu starinske rukotvorine. Odlučile smo se za proju zato što ovde nema takve manifestacije. Uglavnom su to pite, krofne, pogače, a proja je specijalitet prisutan na trpezama u svim krajevima – kaže Slavica Mitrović, predsednica Udruženja u kojem su još Nada Dženopoljac, Snežana Marković, Dobrila Pantoš, Gordana Kovačević, Mirjana Obradović, Milica Savić i Olgica Savić.
Proja je, zapravo, kukuruzni hleb. Proja se pravi od krupno mlevenog kukuruznog brašna, soli i vode. U današnje vreme, brojne su varijante, pa se u ovaj specijalitet stavlja i sir, parizer, krastavci…
– Mnogi mešaju proju i projaru – tvrdi Nataša Radojević, predsednica Udruženja „Praktična žena” iz Banatskog Višnjićeva.- Po starinski, u proju idu samo kukuruzno brašno, voda i prašak za pecivo ili soda-bikarbona. U projaru se dodaju sir, jaja, i mnogo je bogatija.
KAO MAFINI – NE, NIKAKO
Dušica Grubješa, UŽ „Zavičaj” iz Ravnog Topolovca tvrdi da, bez obzira na pice i hamburgere, njena unuka voli proju.
– Kukuruzno i griz brašno, voda ili mleko, jaja, sir, to se ispeče u tepsiji, pa moja unuka voli da je lomi dok je još u plehu. U modlama za mafine je ne spremam jer to je sad neka novotarija – kaže Dušica.
Kata Niković, predsednica UŽ „Vredne ruke” iz Srpskog Itebeja ističe da je bogatstvo Banata različitost običaja, pa tako i onog kulinarskog.
– U Banatu se sirotinjski živelo, hleb se mesio, ali i proja. Ona najobičnija, bez dodataka. Sada je malo drugačije: kukuruzni griz, 2 jajeta, malo ulja, šolja sira i jedno kiselo mleko i eto ukusnog jela – veli Kata.
Najbolju proju u konkurenciji 12 udruženja, pripremile su „Banaćanke” iz Torka. Na drugom mestu je Udruženje žena „Narcis” iz Kozaraca, a na trećem je „Orhideja” iz Banatskog Novog Sela. Najlepši štand su u etno – stilu uredile članice UŽ „Livađanke” iz Aleksandrova, na drugom mestu je „Vidovdan” iz Banatskog Karađorđeva, dok su treće „Dvorčanke” iz Banatskog Dvora.
Tako je odlučio žiri u kojem su bile Mira Vuković, Gordana Vojinov i Tatjana Kojić. Udruženju „Mladost” iz Česterega u organizaciji su pomogli Opština Žitište, Turistička organizacija, Mesna zajednica Čestereg, brojni kolektivi…
PROJA NA RUMUNSKI NAČIN
Gabrijela Okolišan Lelea, iz pobedničke ekipe, kaže da proja nije uobičajena na rumunskoj trpezi, ali se prave brojna jela od kukuruznog brašna. Njihova trpeza bila je baš bogata – nisu izostali ni šunka, ni kobasice, ni sir…
– Proju smo pripremile koristeći i kukuruzno i pšenično brašno i griz, sve je to lepo uspelo, ukus je bio dobar i eto nama nagrade – kaže uz osmeh Gabrijela.
Pokazale su se i Karađorđevčanke i na ovoj manifestaciji, pa priznanje za štand nije izostalo.
– Na stolu smo imale proju, kačamak, krofne, kajmak, podvarak… Pobedničku proju je pravila koleginica iz Udruženja koja je Makedonka, ali živi u Karađorđevu. Ona je mesila tipičnu srpsku proju – kaže Verica Marčetić iz Udruženje žena „Vidovdan” iz Banatskog Karađorđeva.
Bilo je na festivalu mnogo toga lepog. Štandovi su bili uređeni u etno-stilu, sa bogatom trpezom, starim ručnim radovima – pravo bogatstvo iz bakinih škrinja. Ali, bilo je tu zanosnih mirisa nedeljne trpeze.
– Sve što je na našem štandu je svečani ručak u malom. Od supe sa rezancima, rinflajša, sosa, do pečenog pileta, prebranca i kolača. Sve je spremljeno po starim receptima. Kao da smo se vratili u staro vreme, a opet sve se to danas sprema i voli – napominje Ljubinka Miškov, predsednica „Livađanki” iz Aleksandrova.
U programu su učestvovali članovi KUD-a „Petar Kočić” iz Česterega, recitatori i glumci iz mesne osnovne škole, glumac Amaterskog pozorišta „Jovica Jelić” iz Banatskog Karađorđeva (Goran Budisavljević), pesnici iz Kluba književnika „Branko Radičević”, Žitište – Predrag Radaković, Dušanka i Zoran Pribišić, kao i mladi pesnik Goran Radulj, učenik osnovne škole.
