U koje delatnosti idu kineske investicije?
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Narodna Republika Kina je 2013. godine usvojila inicijativu (razvojnu strategiju) „Pojas i put”, koja predstavlja transnacionalnu platformu za razvoj ekonomske, političke i kulturne saradnje sa državama iz različitih delova sveta. U okviru pomenute inicijative, područje Centralne i Istočne Evrope (CIE) zauzima zapaženo mesto i ima rastući značaj. U periodu 2013-2016, od ukupnih kineskih investicija u okviru programa „Pojas i put”, u proseku je oko 1% bilo usmereno u države iz regiona CIE, da bi se u godinama koje su sledile taj udeo postepeno povećavao i dostigao 3% u 2019. godini. Na osnovu prethodnog, sledi da je relativni značaj CIE u pogledu obima ulaganja još uvek nizak, ali da se beleži njegov porast.
U jednom nedavno sprovedenom istraživanju analizirani su podaci Ministarstva trgovine Kine o ekonomskoj (sektorskoj) strukturi ulaganja kineskih kompanija na području Centralne i Istočne Evrope. Došlo se do zaključka da je gotovo dve trećine od ukupnih direktnih investicija bilo u delatnostima veleprodaje i maloprodaje (blizu 31%), proizvodnje/industrije (skoro 18%) i građevinarstva (oko 13%). Zahvaljujući tome znatno je unapređena saradnja između Kine i regiona CIE u domenu infrastrukture i energetike. Na primer, u okviru građevinskog sektora ulaganja su pretežno koncentrisana u domenu razvoja infrastrukture. Interesantno je primetiti i da značajno mesto po obimu zauzimaju investicije u oblasti komunikacionih tehnologija i usluga (nepunih 8%) i naučnih istraživanja i tehnoloških usluga (4%).
Kineska preduzeća su na tržište CIE ulazila na različite načine – putem direktnih ulaganja, spajanja i preuzimanja (merdžera i akvizicija), zajedničkih ulaganja i sl. Uvidom u listu po vrednosti najznačajnijih projekata, koje Kina realizuje u zemljama CIE tokom poslednjih nekoliko godina, dolazi se do zaključka da su najvažnije delatnosti građevinarstvo, energetika i mašinska industrija. Ovo ne treba da čudi kada se zna da ove evropske zemlje najviše problema imaju upravo u domenu energetike i nedovoljno izgrađene infrastrukture.
Kao najvredniji se ističu logističko-transportni projekat u Mađarskoj (oko 1,5 milijardi dolara), zatim rudnik uglja u Bosni i Hercegovini (1,2 milijarde dolara), izgradnja auto-puta u Crnoj Gori (1,1 milijarda dolara), proizvodnja automobilskih guma (1 milijarda dolara) i rudnik bakra (700 miliona dolara) u Srbiji, potom dva projekta izgradnje auto-puta u Severnoj Makedoniji (700 miliona dolara), te ulaganje u luku Pirej u Grčkoj (700 miliona dolara). Veći broj projekata nešto manje vrednosti je u različitim fazama realizacije i u drugim zemljama CIE – Poljskoj, Češkoj, Hrvatskoj (oko 200 miliona dolara vredna elektrana na vetar), Rumuniji (vetroelektrana vrednosti 250 miliona dolara) itd.
Imajući u vidu geografsku (teritorijalnu) distribuciju ovih projekata stiče se utisak da Kina, takođe, veliku pažnju poklanja regionu Zapadnog Balkana, pošto izdvaja značajna sredstva za izgradnju fizičke infrastrukture i energetskih kapaciteta u državama koje mu pripadaju.
