Stvarno volim leto i sve njegove čari, čak i kada uzavri asfalt, a pluća ostanu bez vazduha pa dišem, što bi rekli, na „škrge”. Ali, zaista ne mogu da shvatim da, uprskos većoj potrošnji vode, već od trećeg sprata, ostaju u kasnim popodnevnim časovima bez odgovarajućeg pritiska vode. Niti sudove da opereš i ispereš kako treba, niti da se osvežiš, bar malo. Sramota te da takav, znojem okupan, izađeš među svet, pa čekaš 23 časa da se konačno istuširaš.
Pre dve godine bila je gradska akcija nabavke pojačivača za pritisak vode u zgradama. Ako se ne varam, pomenuto je da takvih zgrada ima oko 30. Međutim, ovog, i prošlog leta, nije mnogo bolje. Tada se navodilo da su ugroženi, kako se to smatralo, samo oni koji stanuju u zgradama koje imaju više od pet spratova. Broj stambenih objekata gde je potrebno da se ugrade pojačivači pritiska daleko je veći, pa se stanari dovijaju kako znaju i umeju. Posebno je teško onima koji imaju bebe, malu decu, starija lica. Hajde, objasni ti nekom bebanu koji je tek napunio godinu dana da mama ne može da ga osveži, već da mora da čeka ponoć da ga okupa… Nije smešno, tužno je u ovo naše napredno doba, u 21. veku.
Voda jeste veliki resurs. Znamo mi to Zrenjaninci jako dobro, jer za ovih 18 godina, otkako je zabranjena za piće, dadosmo grdne pare za kupovinu flaširane vode, plus plaćajući račune koji nam stižu. Da ne govorim o tome koliko je budžetskih (naših) para potrošeno na eksperimentisanje s raznim „fabrikama vode”. Apeli iz nadležnog komunalnog preduzeća stižu, kao i obično, da se voda štedi, kako ne bi bile uvedene restrikcije: – Potrošnja vode u Zrenjaninu beleži istorijske maksimume, (opaska autora: sve je u ovoj zemlji postalo istorijsko), sistem vodosnabdevanja neprekidno radi u punom kapacitetu, ali je i pored toga vodosnabdevanje stabilno, što je rezultat višegodišnjeg ulaganja Grada Zrenjanina i JKP „Vodovod i kanalizacija” u sisteme na izvorištu…
Tako prolazi i ovo leto, tropsko i vilovito. I da najvažnije ne zaboravim – istorijsko…
