Uroš Petrović piše knjige za decu i mlade koje pomeraju granice savremene srpske literature. Počev od zbirki priča – mozgalica i romana u zagonetkama do fantastičnih pripovesti, dela ovog autora jesu originalne pustolovine koje iznenađuju brojne čitaoce. Razmrdavanje vijuga, susret sa čudesnim, neobičnim ali i zastrašujućim, raskošna mašta i osobeni humor u njegovim knjigama, sve više postaju i omiljeno štivo i za odrasle.
Upravo su Petrovićeva dela bila inspiracija dramaturškinji Mileni Depolo da, prema njegovim motivima, napiše tekst za novu predstavu na kojoj vredno radi Lutkarski ansambl Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”. Komad nosi naziv „Fjurijusov zagonetni park”. Režiju potpisuje Dragana Miloševski Popova, a scenografiju, kostimografiju i kreaciju lutaka Blagovesta Vasileva.
Glumačku podelu čine: Predrag Grujić, Tatjana Barać, Nataša Milišić, Snežana Popov, Olgica Trbojević Kostić, Kristian Kardoš i Miroslav Maćoš. Premijera je zakazana za petak, 10. mart, u 18 časova, na velikoj sceni Zrenjaninskog teatra.
NEŠTO SASVIM DRUGAČIJE
Kako je za naš list objasnio Uroš Petrović, osnova po kojoj je napisan scenario jeste knjiga rađena u zagonetkama „Neko se uselio u onu staru vilu”. Tačnije, navodi autor, radi se o stimpank romanu – zanimljivom i sasvim drugačijem pravcu koji kod nas nije dovoljno zastupljen.
– To je alternativna industrijska revolucija, odnosno delo sa elementima futurizma. U priči se govori o blizancima, bratu i sestri, Liri i Lunu koji su veoma različiti, i kao da dolaze iz druge galaksije. Na poziv drugarice odlaze da istraže ko se uselio u jednu, staru, tajanstvenu vilu i doživljavaju avanturu – rekao je Petrović, koji je pored književnog veliki poklonik pozorišnog sveta.
Ovo je prvi put da sarađuje sa zrenjaninskim ansamblom i da se njegovo delo uopšte postvlja na scenu. Kako je kazao, timski rade na jednoj drugačijoj, neklasičnoj predstavi, koja na razne načine „iskače” iz ustaljenih kanona.
– Mozak se „budi” kada je nešto neobično, nesvakidašnje i kada je van svih koloseka – dodao je autor.
Koliko je bilo teško Petrovićev jedinstveni prozni jezik prilagoditi sceni i transponovati ga u scenski, pojasnila je rediteljka Dragana Miloševski Popova. Podsetila je da je sa lutkarima sarađivala na novogodišnjoj predstavi. Ovog puta materija kroz koju prolaze je drugačija. Prema njenim rečima, radeći na tekstu, susrela se sa veoma zanimljivim procesom koji se ne dešava tako često u pozorištu.
DECA NISU SAMO POSMATRAČI
– „Fjurijusov zagonetni park” je po svemu nova i nesvakidašnja predstava. Kroz nju se bavimo različitim tehnikama, netipičnim stvarima, ali ne odstupamo od jezika kojim piše Petrović, što je za mene bilo i najznačajnije. Kao rediteljka, sa jedne strane, vodila sam računa da ostanemo u njegovom svetu, ali da, sa druge, to ipak bude naša, autentična priča koja neće odstupiti od onoga što deca prepoznaju kao stvaralaštvo Uroša Petrovića – objasnila je Miloševski Popova.
Napomenula je da je ovo i interaktivni komad u kome najmlađi u određenim delovima učestvuju, dok su u drugom posmatrači. Na taj način dobijaju priliku da kroz teatar otkrivaju različite prostore i da sama uđu u izmaštane svetove koji postoje u delima.
– Zagonetke će biti osnov sa kojima će se naši junaci, ali i deca susresti. Svaka prostorija u kojoj se budu našli naučiće ih nečem važnom. Na kraju, moći će da pričaju sa roditeljima o onome šta su videla, ali i o nekim mnogo bitnim stvarima koje se tematski pred njima otvaraju. Naša namera nije da im serviramo lepo upakovan poklon, već priliku da razmisle o onome šta su videla i naučila – dodala je naša sagovornica.
RAZNOVRSNOST TEMA
Veza između publike, posebno najmlađe i glumaca jedan je od najznačajnijih faktora. Rediteljka napominje da se ovom predstavom upravo to treba i desiti. Dodaje da su deca, kada dolaze u pozorište, naučena da treba da sede na jednom mestu, gledaju i budu mirna. Ovog puta postojaće neka druga pravila, koja ne ruše koncept teatra.
– Sa glumcima upravo i radimo na tome na koji način treba izbalansirati trenutak kada su gledaoci, a kada učesnici. Cilj ove naše priče jeste da mališani u potpunosti „uđu” u nju i zainteresuju se – rekla je Dragana Miloševski Popova i dodala da je komad namenjen uzrastu starijem od pet godina.
Teme su utemeljene na svakodnevici i veoma su različite. Kakvi su naši odnosi, naročito prema deci? Kako se razvijaju i šta im je važno? Koja je uloga roditelja? Samo su neka od pitanja koja će komad otvoriti.
– Živimo u svetu u kome su mališani fascinirani senzacijama koje su nekada dobijali sa televizije. Danas se to dešava putem mobilnih telefona. Deca jako malo govore među sobom i kada se to dešava komunikacija je veoma specifična. Ono što vrlo često zaboravimo jeste da ne možemo jedni bez drugih i bez direktnog kontakta. Mi, koji se bavimo pozorištem, imamo i tu ulogu da ih usmeravamo i upućujemo na zajedništvo – poručila je rediteljka.
Miroslava Malbaški Foto: Uroš Stepanov i arhiva NP „Toša Jovanović”
