Većina današnjih mališana se veoma rano susreće sa digitalnim svetom u kojem preovladavaju kompjuteri, tableti, mobilni telefoni. Njihovu pažnju zaokupiraju sve popularnije igrice, klipovi, društvene mreže. Iza ove, na prvi pogled jednostavne zabave, često vrebaju i sile zla kojih deca nisu svesna i sve više im se prepuštaju. Igre uz koje su njihovi roditelji odrastali polako padaju u zaborav. Slično je i sa pričama i bajkama koje su bile sastavni deo bezbrižnog detinjstva.
Predstava koju su zrenjaninski lutkari prošlog ponedeljka, 15. novembra, izveli na Lutkarskoj sceni Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”, govori o sukobu generacija. Međutim, ne na direktan i pojednostavljen način, već ukazuje na smenu starih vrednosti koje se polako gube pred modernom sadašnjošću. Starijima je teško da prate ove turbulentne promene, te se drže svog sigurnog vremena, dok se mladi lako uklapaju u tokove novog doba.
SUKOB GENERACIJA
Reč je o predstavi „Dečak i mesec” koju je režirala Vjera Vidov, rediteljka iz Zadra.
Tekst je napisao Željko Hubač, po motivima bajke „Mjesec i njegova baka” Branka Ćopića.
Mališani, koji su ispunili pozorišnu salu, pažljivo su pratili dečaka Vuka i njegovu čudesnu avanturu. Mladom glumcu Predragu Grujiću (alternacija Kristijan Kardoš) poverena je uloga Vuka, šestogodišnjaka koji dolazi kod bake na selo. Iako još uvek ne ide u školu i ne izražava se pravilno, sa njime je uvek i njegovo „elektronsko čudo”, lap-top preko kojeg igra omiljene igrice i uspešno prelazi i najteže nivoe sve dok ne nestane struje.
Predrag, koji glumi i hrabrog i neustrašivog Meseca, uspeo je da u potpunosti odgovori zadatku, što su potvrdili i najmlađi osmesima, komentarima i gromoglasnim aplauzom kojim su ga nagradili. Pokazao je da, iako veoma mlad, nosi bogato dramsko iskustvo. Izuzetno dobro vlada scenom, rekvizitama i vrlo brzo se transformiše u bilo koji drugi lik.
Tatjana Barać, članica lutkarskog ansambla sa dugogodišnjim iskustvom, našla se u ulozi bake i princeze Sunčane. Ova dva lika su antipodi i u njima se prelama radnja predstave o sukobu, ali i pomirenju generacija. Kao baka ona je smirena, tiha, blaga i nežna, na momente taktična kako bi zaokupirala pažnju unuka. Zastupa svoje uverenje da su bajke večne i da su sigurnost odrastanja. Lik Sunčane je sušta suprotnost. Ona je mlada, vrcava, razigrana i tu je Tatjana Barać pokazala sve ono na šta je publika, koja je prati, navikla.
BORBA DOBRA I ZLA
Nataša Milišić, kao svraka, i Andrija Poša, kao drvo, već pri prvom pojavljivanju uneli su najviše dinamike i humora. Njihovi likovi građeni su da nasmeju gledaoce i navedu ih da pomno prate dogodovštine ovog simpatičnog dvojca. Dosadna, džangrizava, ali i dobroćudna svraka nastanjena je u krošnji drveta sa kojim se svađa, ali će, kada to bude potrebno, oboje pokazati i pravo herojstvo.
Nataša Milišić i Andrija Poša još jednom su pokazali da su uigrani tim koji stvara magiju u teatru. Kostim, lutke, rekvizita, zahtevan tekst sa puno brzalica, kretanje po sceni, samo su neki od izazova sa kojima su se susreli i uspešno izborili. Da bi što više približio lik svrake današnjim gledaocima, autor je uneo i pojedine reči u žargonu koje posebno izmamljuju osmehe.
Veselu atmosferu i šarenilo scene prekrila je tama kada se pojavio Veliki Hladnorat. Ljut što nije dobio princezu Sunčanu za ženu, svojim ledenim dahom paralisao je šumu i njene stanovnike. Jezu i strah uneo je „Song Hladnorata”, a stihovi „Zima, zima, strašna zima” prekinuo je žagor najmlađih posetilaca koji su se zabrinuli za glavne junake. Snežana Popov našla se u ulozi ovog negativca, a dočarala ga je, pre svega, glasom i rekvizitom. Mnoge je podsetila na Cara Mrazomora iz popularnog crtanog filma „Čudesna šuma”. Oponent Velikom Hladnoratu je Car Svetlorad, kojeg je u nekoliko scena oživeo Danilo Mihnjević.
Rediteljka Vjera Vidov, glumica i lutkarka, pohvalila je ansambl zrenjaninskog pozorišta i dodala da je od prvog dana i čitaće probe, čvrsto verovala da će oni ostvariti svaku njenu zamisao.
– Hubač mi je dao „odrešene ruke” i imala sam njegovo puno poverenje kada je reč o tekstu. Dosta je štrihovan i u velikoj meri menjan, kako bi rečenice bile što jasnije i preciznije za izgovor i razumevanje. Oko adaptacije mi je dosta pomogla Blagovesta Vasileva, lutke i kostime smo zajedno kreirale. Prvi put sam bila u Zrenjaninu, u Pozorištu, i imam samo jednu želju, a to je da se što pre vratim i sarađujem sa ovim divnim ljudima – rekla je Vjera Vidov.
DOBRI DUH VLADE GRUBANOVA ČUVA LUTKARSKU SCENU
– Ovo je neka vrsta mog povratka u prošlost, jer sam počeo da pišem tekstove za decu zahvaljujući Vladi Grubanovu. On me je, takoreći, „naterao” da stvaram pre više od 20 godina, kada je moj sin bio mali. Tada je nastala „Mala sirena”, koja je izvedena na ovoj divnoj sceni. Vlada je znao kako da pisce lutkarskih tekstova „progura” i da im mesto koje zaslužuju. Sve što sam naučio, naučio sam od njega. Energija lutkarstva i ljubav sačuvani su u ovom pozorištu, a dobri duh Vlade Grubanova lebdi i čuva lutkarsku scenu – rekao je Željko Hubač, autor teksta.
Ćopićeva bajka bila mu je polazište, kako bi stvorio originalnu priču o mesecu, koja je prema njegovim rečima, inkorporirana u imaginarni san „klinca”, opterećenog današnjom tehnologijom i silom prilika sluša ono što mu baka priča.
