Sa ukupuno dva miliona dinara, od kojih je milion stiglo od Fondacije „Vlade Divac”, nedavno smo podržali deset malih i srednjih gazdinstava. Svakom je opredeljeno po 300.000 dinara. U ovom četvorogodišnjem ciklusu subvencije je do sada dobilo ukupno 118 domaćinstava. Cilj nam je da im pomognemo da se osnaže i unaprede svoj posao. Reč je o povoljnim kreditima, bez kamate i grejs periodom od godinu dana. Rok otplate je četiri godine – ističe Dragan Daničić, zamenik predsednika Opštine Nova Crnja i naglašava da su sredstva opredeljena ratarima, povrtarima, voćarima, vinogradarima i pčelarima.
Jedan od onih koji je ove godine dobio navedeni vid pomoći je Laslo Silađi. On je pre tri godine na jednom hektaru zasnovao vinograd. Odlučio je da živi na selu i da dodatni prihod ostvari od proizvodnje vina.
– Pomoć od lokalne samouprave ću upotrebiti za nabavku i postavljanje žica i stubova. Iskoristio sam i subvenciju od Pokrajine od 700.000 dinara. Za podizanje jednog hektara vinograda potrebno je uložiti oko 20.000 evra, te je jasno da je svaka podrška dobrodošla – naglašava mladi vinogradar, inače diplomirani inženjer poljoprivrede.
Pokazuje nam više od 4.000 čokota muskata, šardonea, tamjanike koji su u fazi punog razvoja. Navodi da je predvideo i izgradnju jednog vinskog podruma.
Agronom Branislav Damjanov, koji je u Opštini Nova Crnja zadužen za oblast razvoja poljoprivrede i zaštite životne sredine ističe, da je dobro što se farmeri sve više okreću voćarstvu i povrtarstvu. Podseća da je to unosnije od „suvog” ratarenja.
– Opština raspolaže sa 24.000 hektara oranica što je ozbiljna brojka u odnosu na samo 8.500 stanovnika, koliko je danas naseljeno u šest sela. Na ovom području nalazi oko 2.500 hektara državnih njiva. Poznato je da su od 2019. godine one zakupljene na deset godina, a prosečna renta prve klase po hektaru je oko 400 evra. Naravno, polovina ovih površina pripada stočarima i oni je dobijaju po pravu prečeg zakupa – naglašava Damjanov.
Da se u selu može pokrenuti posao i bez velikih ulaganja, pokazuje primer Slavice Pavanić. Kada se, sa suprugom Davorom, vratila u rodno Aleksandrovo, započela je proizvodnju bugarskih ruža.
– Počeli smo od 3.000, a danas na jednom hektaru imamo rasađeno 11.000 ruža. Ova godina je bila pogodna za proizvodnju. Izgradili smo malu destileriju te sada eterično ulje i ružina vodica odlaze i na svetsko tržište. Nedavno smo isporučili prve količine u Rusiju i Južnu Koreju. Značajnu podršku dobijamo i od Opštine – kaže Slavica Pavanić, koja je nakon gotovo pola veka Splitsku rivu zamenila banatskom ravnicom.
To je pravi primer kako se od dobre ideje može razviti unosan posao. Kako kaže Dragan Daničić, cilj lokalne samouprave je da podrži ljude na selu. Takođe je zamisao i da se oformi udruženje koje bi okupilo male i srednje proizvođače koji bi zajednički nastupali na tržištu.
– Bila bi to neka vrsta novocrnjanskog brenda, a blizina granice omogućuje da robu plasiramo i izvan naše zemlje. Osim o poljoprivredi, brinemo i o unapređenju infrastrukture u selima, uređenju škola, domova kulture, bunarima… Predračunska vrednost započetih poslova i projekata daleko prebacuje opštinski budžet. Za dodatna sredstva Opština aplicira kod republičkih, pokrajinskih i međunarodnih fondova – objašnjava Dragan Daničić.
Tekst i foto: Nikola Božović
„MIHOLjDANSKI” SUSRETI
U Opštini Nova Crnja ističu da Ministarstvo za brigu o selu podržava niz akcija koje se u toj sredini sprovode – od kupovine seoskih kuća pa do „Miholjdanskih susreta”. Oni će se ove godine održati od 7. do 10. septembra. U pitanju je kulturna, edukativna i zabavna manifestacija koja okuplja građane kroz brojne programe i aktivnosti.
