Dvadesetak dana pre uobičajenog roka za naš region počelo je skidanje hlebnog zrna sa njiva. Ovom žitaricom u našem regionu posejano je 53.000 hekara oranica. Prinosi se kreću od četiri do šest tona po hektaru. Ukoliko vremenske prilike dozvole, žetva će biti završena do kraja ovog meseca.
Porodicu Nosonjin ekipa RTS-a zatekla je na njivi na Mihajlovačkom putu. U poslu su bili Jovica, njegov sin Aleksandar i unuk Mateja.
– Pšenica je zrela da ide u ambare. Trenutna vlažnost joj je oko 12 procenata te može da se smesti u podno skladište. Hektolitar je zadovoljavajući. Prosečan prinos za sada je oko 3,5 tone po jutru. Kada se uzme u obzir kakva je bila godina, zadovoljni smo. Moram da naglasim da smo u proizvodnji primenili sve agrotehničke mere – izjavio je Jovica Nosonjin.
Kada je reč o ovogodišnjoj ceni i isplativosti posla, sagovornici javnog servisa se ne izjašnjavaju. Navode da će najveći deo prinosa uskladištiti i čekati višu cenu. Ona se sada kreće od 22 do 24 dinara po kilogramu. Sličnog mišljenja su mnogi ratari koji su na svojim oranicama počeli žetvu hlebnog zrna. U pojedinim područjima srednjeg Banata, zbog kiše koja je pala početkom nedelje, žetva je prekinuta.
– Pšenicu imamo na 200 hektara, a žetvu smo počeli pre tri dana. Posao odmiče planiranom dinamikom u čemu nam pomaže primena savremene mehanizacije. Prosečan prinos za sada je oko šest tona po hektaru. Ova godina nije bila naklonjena pšenici. Imamo i stotinak kooperanata koji su takođe počeli da žanju. Prinosi variraju. Na pojedinim površinama rod neće dostizati ni četiri tone po hektaru. Inače, mi lagerujemo našu i pšenicu kooperanata. Za sada godišnji lager ne naplaćujemo – istakao je Nenad Božić iz Banatskog Despotovca, jedan od većih proizvođača na ovom području.
Poljoprivrednike zabrinjava slabiji rod, posebno ranih sorti pšenice, ali još više nezadovoljavajuća cena. Ratar iz Botoša Borislav Čizmaš naglašava da sve ispod 30 dinara za kilogram donosi gubitak.
– Potrebna su velika ulaganja vezana za zaštitu useva. Krenuli smo sa žetvom, ali prinos lagerujemo. Verujemo da će svetsko tržište „proraditi” i da će cena biti povoljnija od sadašnje – rekao je Čizmaš koji je ove godine pšenicom zasejao 30 hektara.
Sve je više ratara koji seju strane sorte ove žitarice.
– Jednostavno, mora se sve probati. Došlo je i do ogromnih klimatskih promena. To utiče ne samo na pšenicu već i na druge useve. Inače, imam sopstveno podno skladište i to je prednost. Svoj proizvod mogu da plasiram i na tržišta izvan Srbije – kaže Zoran Stoisavljević iz Sutjeske.
Država je ovih dana za potrebe robnih rezervi započela okup 150.000 tona hlebnog zrna po ceni od 22 dinara. Ta ponuda nije izazvala veće interesovanje proizvođača, jer pšenica dobrog kvaliteta na Produktnoj berzi u Novom Sadu ima cenu od 25 dinara po kilogramu.
Treba reći da skladištare opterećuju ogromne zalihe. Reč je o više od milion tona prošlogodišnjeg roda pšenice. To u ovom trenutku umanjuje cenu ovogodišnjeg prinosa.
