Prinos i kvalitet zadovoljavajući, a otkupna cena tanka
Poljoprivrednici ovih dana skidaju hlebno zrno sa oranica. Kako kažu, ukoliko vremenske prilike dozvole, može se očekivati da najvažniji poljoprivredni letnji posao bude okončan u narednih desetak dana. Prinosi su, u odnosu na nekoliko godina unazad, povoljniji. Kreću se u proseku od šest do osam tona po hektaru.
– Šta nam znači dobar rod kada je cena pšenice 18 ili 19 dinara za kilogram. Odgovorno tvrdim da ti iznosi ni u situaciji kada je prinos viši od osam tona ne donose zaradu. Sve ispod 200 evra po toni kvalitetnog zrna ne pokriva ulaganja u proizvodnju – kaže Jovan Veselinović, vlasnik i direktor PP „Borac” iz Šurjana.
Ovo preduzeće pod ječmom i pšenicom ove godine ima oko 1.000 hektara. Prinosom može da bude zadovoljan, budući da je na 60 hektara pod ječmom on u proseku bio oko 7,5 tona. Veselinović tvrdi da je ponuđena otkupna cena od 17 dinara za kilogram ječma neodgovarajuća. Dodaje da bi u ovom trenutku iznos od 23 dinara za ovogodišnju proizvodnju bio realan.
Slično mišljenje ima i Milan Žebeljan, direktor Zemljoradničke zadruge „Modoš” rodom iz Jaše Tomića. Napominje da prvi otkosi u ataru navedenog naselja pokazuju da je rod pšenice od pet do sedam tona po hektaru. Takođe naglašava da je situacija sa rodom ječma povoljna, ali da cena nije.
– Ministarstvo za poljoprivredu će, preko robnih rezervi, otkupiti određenu količninu pšenice po ceni od 23.000 dinara po toni, bez PDV-a. No, to je samo kap u moru. Ponuđena cena od 20 dinara za ovogodišnji rod, sa plaćenim porezom, izuzetno je niska. To će doneti niz problema i našim kooperatima koji imaju rokove razduživanja. Po takvoj ceni malo šta može da se zaradi i posluži za dalja ulaganja – kaže Žebeljan.
Podsetimo da je od oko 600.000 hektara pod pšenicom, koliko je zasejano u Srbiji, desetak posto na teritoriji srednjeg Banata. Naše područje se ubraja u najveći žitorodni kraj u državi.
– Mi smo tek počeli žetvu. Pod pšenicom imamo oko 90 hektara. Prvi utisak je da je ona dobrog kvaliteta. Raspolažemo savremenom mehanizacijom i verujem da će rod biti skinut za sedam dana – kazao je Ervin Tot, ratar iz Mihajlova.
Na našem području ima oko stotinu otkupnih mesta. Svi veći i ozbiljniji proizvođači poseduju i sopstvena skladišta.
– Za tri dana smestili smo u naše silose oko stotinu vagona pšenice. Žitarica je dobrog kvaliteta. Hektolitar je 80, a vlaga se kreće od 10 do 12 procenata. Prošle godine od naših kooperanata otkupili smo oko 700 vagona, a ove godine očekujemo da to bude i do hiljadu vagona hlebnog zrna. Zapažamo da pojedini proizvođači imaju rekordan prinos od preko šest tona po katastarskom jutru – naglasio je Neđo Krndija, radnik na otkupnom mestu RWA Srbija.
