Sadnja vinograda u Orlovatu ima dugu tradiciju. Ovo selo je jedna od četiri najznačajnije mikrolokacije u regionu po obimu proizvodnje grožđa (uz Melence, Taraš i Novi Bečej), navodi Poljoprivredna stručna služba. Nekada se u Orlovatu pod vinovom lozom nalazilo 75 do 100 hektara. Danas je taj broj drastično opao. Ekonomista u penziji Radoslav Ostojin poput svojih predaka gaji lozu, i to iz čistog zadovoljstva. Ovaj kraj smatra izuzetno povoljnim za razne sorte grožđa. Navodi da podjednako dobro uspevaju i domaće i strane.
VINOGRAD JE VELIKA OBAVEZA
– U Orlovatu se nalazi najviši vrh Srednjobanatskog okruga. Vetrovi koji ovde duvaju čuvaju vinograde od bolesti prvenstveno. Moj zasad od jednog hektara nalazi se na obali Tamiša kao i većina drugih, jer je tamo dobro strujanje vazduha. Od stranih sorti imam rajnski i italijanski rizling, sovinjon, merlo, a od domaćih: muskat krokan i banatsku frajlu. U Banatu su više zastupljena bela vina. Manjak sunčanih sati i način na koji se ljudi ovde hrane je glavni razlog tome – objašnjava Radoslav.
Oko vinograda ima mnogo da se radi. Najpre se u toku zime obavlja orezivanje. Za to nije potrebna mehanizacija, za razliku od nekih drugih poslova. Neophodna je pomoć članova porodice i prijatelja.
– Rezanje vinove loze počinje posle 14. februara. Završava se u toku marta i radi se isključivo ručno. Praktikujem karlovački sistem rezanja zbog Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima (Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu). To je stil dugačkog orezivanja sa dva luka i dva kondira. Lukovi su dugi, a prva noseća žica nalazi se 70 do 80 centimetara iznad zemlje. Pri orezivanju mi pomažu prijatelji vinogradari, Mirko Čančar, Branko Ilin i Ljubiša Nikolić – ističe Radoslav.
Navodi da mnogo posla ima i oko berbe.
– U tome učestvuju rođaci, komšije i prijatelji. Najviše su angažovani moji unuci Filip i Ognjen. Filip je druga godina Poljorpivredne škole i dobro se rukovodi mehanizacijom. Ognjen je u drugom razredu srednje Elektro-tehničke škole i on dosta vremena provodi u vinogradu. Oni polako preuzimaju tradiciju bavljenja vinogradarstvom – kaže Radoslav.
RUČNI RAD ZAHTEVA STRPLJENJE
Naš sagovornik objašnjava da veštačko đubrivo ne koristi otkako je pre dvadesetak godina vinograd jedva preživeo 8,5 tona stajnjaka.
– Dve najčešće bolesti vinograda su pepelnica i plemenjača. Pošto je razmak između vinograda tri metra, može da uđe traktor sa frezom i prskalicom – dodaje Radoslav.
U našoj zemlji postoji veliki broj vinogradarskih udruženja. Orlovatsko društvo nekada je brojalo oko 50 članova, a danas ih je manje.
– Član sam prvog društva vinogradara u selu „Vesela braća”. Pripadam i banatsko-vinskom redu Sveti Teodor. Tu sam kancelar, drugi čovek po rangu. U selu degustiramo vino na Vavedenje, 4. decembra. Takođe, ocenjujem vina na mnogim degustacijama – ove godine sam bio u Temerinu i u Plovdivu – navodi Radoslav.
Poput ostalih grana voćarstva, i vinogradarstvo zahteva mnogo aganžmana. Veliki deo posla obavlja se ručno, što mnoge odbija od ove delatnosti.
– Mislim da je budućnost vinogradarstva neizvesna. Mladi ljudi očigledno nemaju volje i strpljenja da se time bave. Kao što je slučaj sa voćarstvom i povrtarstvom, gde god se traži ručni rad, nema zainteresovanih. Ovaj posao treba gledati pre svega kao lep i zanimljiv hobi koji može biti isplativ – zaključuje Radoslav Ostojin.
Nikola Stanić
ZAPOSTAVLJENE STONE SORTE
Dokaz da ovdašnja vinova loza postoji od davnina jeste postojanje vinograda podignutih pre Drugog svetskog rata, a koji i danas rađaju, navodi Poljoprivredna stručna služba (PSS). Ističu da nije jednostavno objasniti dobra svojstva neke lokacije za gajenje loze. Neki od značajnijih faktora jesu zemljište, mikroklima, blizina vodenih tokova… U PSS ističu da su u našem kraju neobjašnjivo zapostavljene stone sorte grožđa (za ishranu), poput muskata hamburga.
– Odličnog je kvaliteta i za preradu, dobro podnosi niske zimske temperature, prilagođava se različitim tipovima zemljišta, odlične je rodnosti. Velike količine vina od muskat hamburga proizvode se u Švajcarskoj. Ono često po kvalitetu premašuje vina proizvedena od nekih sorti koje se kod nas smatraju kvalitetnim. Muskat hamburg bi trebalo više gajiti – savetuju u PSS.
M. M
