Obično se uoči najveće pravoslavne, a uz to i posne slave, svetog Nikole, kao jedno od osnovnih jela tražila riba i to šaran. Bilo je to nekada, kada su se pred ribarnicama pravile gužve i formirali redovi. Ovih dana, slika sasvim drugačija.
– Kupiću jednog šarana od dva kilograma. Nije mi slava, ali iz navike to ću učiniti i ovoga puta, pošto je to po pravoslavnim običajima postan dan. Nekada se kupovalo i više. Za mene sa penzijom od tridesetak hiljada i ova skoro „hiljadarka” za jednog šarana nije mali izdatak iz kućnog budžeta – kaže nam sugrađanka koja želi da ostane anonimna.
SKROMNIJI PROMET
Sreli smo je u Ribarnici na Bagljašu gde ih je nekada bilo dve, pa i tri, a danas je ova jedina čiji je vlasnik Dragan Jovanović.
– Nema više onih vremena kada se riba kupovala na veliko. U gradu je danas devet ribarnica, u svima je promet skroman. Naša ponuda je veća nego pre, ali šta to vredi kada potrošača nema – navodi Jovanović, koji ovu proizvodnju odlično poznaje pošto je odrastao u ribarskoj porodici u Lukinom Selu.
Cena šarana, koji se najviše traži, kreće se od 450 do 500 dinara u gotovo svim ribarnicama.
– Ne može jeftinije, kada mi šarana plaćamo ribnjacima od 320 do 350 dinara bez PDV-a. Uz to, uvoz je dosta toga poremetio i veliki hipermarketi koji nabavljaju veće količine ribe, pa nije ni čudo što je kod njih cena ovih dana do 350 dinara. O kvalitetu takvog i domaćeg šarana ja ne bih govorio – dodaje naš sagovornik iz Ribarnice na Bagljašu.
20 VAGONA UOČI PRAZNIKA
Kada je u pitanju proizvodnja ribe upravo područje Srednjeg Banata je najpoznatije po tome u zemlji. Od dvadesetak aktivnih slatkovodnih ribnjaka u Srbiji, desetak je na ovom području. Jedan od većih na 900 hektara nalazi se u Sutjesci.
– Pamtimo izlov i od stotinu vagona na godišnjem nivou. Danas, nije tako. Evo, za ovaj praznik izlovićemo i na tržište plasirati oko 20 vagona kvalitetnog šarana. Cena naše ribe za građane na samom ribnjaku je 350 dinara. Samo zahvaljujući sopstvenim resursima i hrani (kukuruz, pšenica, ječam) uspevamo da održimo proizvodnju i dobar kvalitet. Gase se ribnjaci upravo zbog skupe proizvodnje i malog državnog ulaganja i subvencija koje su zanemarljive – reči su Dragana Došla, komercijalnog direktora Ribnjaka „Sutjeska”.
Na našem podneblju zalogaj ribe se sve češće vezuje za svetog Nikolu, Veliki petak, Božić, dok u nekim drugim kulturama riba ima posebno mesto u ljudskoj ishrani.
– U Evropi prosečna potrošnja ribe je oko 25 kilograma po glavi stanovnika, a u našoj zemlji je tek oko sedam kilograma. Ostaje, međutim, naš decenijski problem u ovoj oblasti koji se odnosi na slabo iskorišćene resurse za podizanje novih ribnjaka.
Podatak da od 200 hiljada hektara slatinastog (neiskorišćenog) zemljišta danas u Vojvodini pod ribnjacima imamo samo desetak hiljada, a za uvoz ribe godišnje izdvajamo milione evra – kaže Branislav Gulan, ugledni privredni analitičar iz Novog Sada.
Treba podsetiti da se na našem području nalazi i najveći slatkovodni ribnjak u ovom delu Evrope – Ečka, čiji je odnedavno vlasnik Kompanija „Matijević”. Njegovi kapaciteti i površine su ogromni (oko 2.000 hektara), ali ostaje otvoreno pitanje u kom pravcu će ići nova poslovna politka.
