Nedavnim skupom u zrenjaninskoj gradskoj kući završena je javna rasprava o Nacrtu plana razvoja Vojvodine (2023 – 2030). U pitanju je strateški dokument Pokrajine. Sadrži 225 strana i definiše četiri razvojna pravca koji se tiču ekologije i klimatskih promena, digitalizacije, životnog standarda i interkulturalnosti.
U BANATU NAJMANJE PUTEVA
Aleksandar Sofić, pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, istakao je da je u izradi dokumenta tokom dve godine učestvovalo više od 20 institucija i stotinak stručnjaka.
U Nacrtu plana se, između ostalog, navodi da je neophodno izgraditi drumske saobraćajnice definisane u Regionalnom prostornom planu. Među njima je i autoput Beograd–Zrenjanin–Novi Sad. Takođe se ističe da je zbog smanjenja štetnih gasova i buke potrebno završiti obilaznice oko svih gradova. Konstatuje se i neravnomerni razvoj puteva visokog ranga. Po tom pitanju najgore stoje tri banatska okruga i Zapadna Bačka. Zato je predviđena izgradnja čak 716 kilometara puteva najvišeg ranga.
Dalje se navodi da se rekonstrukcija regionalnih i lokalnih pruga najpre mora planirati u Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture. Takođe se ističe da treba razmotriti uvođenje privatnih operatera.
Nacrt plana konstatuje da je u Vojvodini predviđeno devet regionalnih centara za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom: Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Pančevo, Inđija, Kikinda, Subotica, Novi Sad, Sombor i Vršac. Zrenjaninski bi trebalo da bude otvoren do 2030. godine. Na nivou ovih regiona uspostaviće se svi ili samo neki od sadržaja, poput: postrojenja za separaciju, kompostiranje ili tretman otpada i transfer stanica za pretovar smeća radi transporta do deponije. Konstatuje se da u Pokrajini rade četiri regionalna sanitarna smetlišta (Subotica, Kikinda, Sremska Mitrovica i Pančevo), a da je inđijsko u izgradnji.
Zrenjaninsko JKP „Čistoća i zelenilo” imaće pune ruka posla budući da do kraja 2029. godine u Srbiji treba da se uspostavi odvojeno sakupljanje papira, metala, plastike, stakla i tekstila. Takođe svaka opština će morati da obezbedi kompostiranje zelenog otpada na otvorenom.
Da bi svi žitelji Pokrajine imali zdravu vodu, Plan predviđa rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih postrojenja za preradu pijaće vode, kao i vodovodne mreže.
PRIMEDBE: MNOGO TOGA NERAZJAŠNJENOG
Javnoj raspravi u Zrenjaninu prisustvovali su mahom predstavnici pokrajinske i gradske vlasti. Najviše pitanja imali su članovi Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su smatrali da je dokument predstavljen entuzijastično, ali da je ostavio dosta toga nerazjašnjenog. Mnogi od njih nisu dobili željene odgovore, a kako se činilo, to su i očekivali.
Nada Lazić, nekadašnja poslanica LSV-a, objasnila je da je pre Nacrta trebalo sačekati da Republika napravi svoj plan razvoja. Poručila je da predstavljena strategija više izgleda kao „dokument želja”. Sumnja da je njena realizacija uopšte moguća jer, kako ističe, beogradski budžet iznosi 205, a pokrajinski samo 108 milijardi dinara.
Članici LSV-a je rečeno da će se finansijski aspekt razrađivati u srednjoročnom planiranju.
Burne reakcije izazvalo je pitanje saobraćajne infrastrukture. Pojedini učesnici rasprave su tvrdili da su planovi u kontradiktornosti sa trenutnim stanjem. Lazić je podsetila na kilometre povađenih železničkih pruga u Vojvodini. Odbornik Aleksandar Marton je istakao da je osnova problema to što ne postoji zakon o finansiranju Vojvodine pa otuda centralni organi vlasti odlučuju o 91 odsto javnih finansija.
– Katastrofalno je što iz našeg grada ne postoji železnički saobraćaj za prestonicu. Između Zrenjanina i Beograda živi 310 hiljada ljudi. Mnogi od njih su prilično koristili voz, pre svega đaci i studenti. Vozom ne možemo ni do Temišvara – istakao je Marton.
Članica LSV-a iz Novog Bečeja Nevena Subotić je poručila da se u dokumentu nedovoljno pažnje posvećuje problemu vodosnabdevanja.
– Ne možemo govoriti o visokom standardu za građane ako nemamo pijaću vodu – smatra Subotić. Kao primer loše prakse rešavanja ovog problema navela je zrenjaninsku fabriku vode.
Gradonačelnik Simo Salapura je na skupu za naredni period najavio niz javnih rasprava o Nacrtu strategije razvoja Zrenjanina 2022–2030, koja je izrađena prošle godine.
A. Ilijev & M. Maričić
NIŠTA OD OBNOVE PRUGA
Tokom javne rasprave pristiglo je 39 komentara, mahom od pokrajinskih institucija i od tek nekoliko organizacija civilnog sektora. Nadležni su, recimo, odbili predlog Dragomira Jankova iz Vojvođanskog društva za železnicu da Plan propiše vraćanje u funkciju železničkih trasa koje su izuzete iz saobraćaja odlukom iz 2020. godine. Međutim, prihvatili su da se definiše potreba za očuvanjem ovih napuštenih pruga.
