Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Prošlog petka Gradsko veće je usvojilo „Nacrt plana razvoja grada Zrenjanina za period 2023-2030. godina”. Narednih mesec dana građani će imati priliku da se sa sadržajem dokumenta upoznaju, kao i da daju predloge i sugestije za njegovo unapređenje. Od presudne je važnosti da javnost razume ulogu i značaj, kao i prirodu/suštinu Plana. Pojedinci koji ne poseduju ekonomska, a neretko ni druga neophodna znanja, tumače ga na pogrešan način, čineći to možda i iz nehata.
Izrada i usvajanje navedenog dokumenta su zakonska obaveza jedinica lokalne samouprave (JLS), prema Zakonu o planskom sistemu (2018). Reč je o najvažnijem aktu razvojnog planiranja na nivou grada/opštine. On je osnova za izradu svih drugih planskih dokumenata, kao što su (sektorske) strategije, programi, srednjoročni i finansijski planovi razvoja, akcioni planovi i dr. Osim toga, ključno je i da plan razvoja JLS bude u što većoj meri usaglašen sa dokumentima širih teritorijalnih celina. Da bi Grad mogao da se razvija i obezbeđuje institucionalnu i finansijsku podršku za realizaciju svojih ideja, njegovi razvojni pravci moraju da budu u skladu sa onima koji postoje na nivou AP Vojvodine, Republike Srbije i konačno Evropske unije.
Nacrt Plana razvoja grada Zrenjanina za period 2023-2030. zasnovan je na: objektivnim procenama stanja i resursa, realnim mogućnostima uz uvažavanje nadležnosti i ingerencija Grada, kao i na participativnom pristupu, odnosno širokim i dubokim konsultacijama sa svim zainteresovanim stranama iz javnog, privatnog i civilnog sektora. Izrađen je u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, Uredbom o obaveznim elementima plana razvoja autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Okvirom za sprovođenje Agende UN o održivom razvoju, planskim okvirom Kohezione politike EU. Uvažena su i poglavlja za pristupanje EU.
Prepoznato je pet osnovnih razvojnih pravaca: 1. ekonomski razvijen i prosperitetan grad, 2. grad savremene infrastrukture, 3. javna uprava po meri građana, 4. ekološki bezbedan i energetski siguran grad i 5. snažna društvena kohezija. U okviru svakog od njih definisan je odgovarajući broj prioritetnih ciljeva (ukupno ih ima 12) i mera za njihovu realizaciju (kojih je 40).
Naročita pažnja se posvećuje kreiranju podsticajnih uslova za razvoj preduzetništva, sektora lokalnih (domaćih) malih i srednjih preduzeća, zatim saradnji između obrazovnih institucija i privrede, kao i unapređenju uslova za život i rad na ruralnom području. Ovo je posebno važno kada se ima u vidu da je Zrenjanin površinski druga po veličini lokalna samouprava u Srbiji i ima 21 selo. Centralne teme su zaštita životne sredine i tranzicija ka zelenoj ekonomiji što je u skladu sa globalnim trendovima.
Da bi Zrenjanin do 2030. godine bio ekološki bezbedan i energetski siguran, predviđeno je da se izgradi održiv sistem upravljanja otpadom, podsticajni ambijent za razvoj cirkularne ekonomije, kao i da se unapredi energetska efikasnost i uslovi za širu primenu obnovljivih izvora energije.
