Građani se pitaju, a ne vlast
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U procesu je izrada dokumenta pod nazivom „Plan razvoja grada Zrenjanina za period 2022-2030. godina”. U prvoj fazi urađena je analiza postojećeg stanja na osnovu kojeg se, uz konsultacije sa relevantnim akterima, došlo do definisanja pet strateških oblasti: zaštita životne sredine, privreda, infrastruktura, društvo i dobro upravljanje.
Osnovni metod koji se primenjuje u drugoj fazi (koja je u toku) je organizovanje javno–privatnih dijaloga (JPD). Cilj je da se u proces uključi što više zainteresovanih aktera kako bi prioritetni ciljevi i mere za njihovo realizovanje bili u najvećoj mogućoj meri usklađeni sa onim što građani i privreda smatraju važnim. Drugim rečima, osnovna ideja je da predstavnici privrede, civilni sektor, udruženja građana, lokalne akcione grupe, mesne zajednice i druge organizovane grupacije daju doprinos izradi navedenog dokumenta.
Prevaziđen je pristup da donosioci odluka (zastupnici vlasti) sami, bez konsultacija i saradnje sa ostalim akterima donose razvojne planove i prioritete. Za građane je važno da znaju da se Planom razvoja regulišu „obične” stvari i pitanja poput kvaliteta puteva i infrastrukture, ozelenjavanja javnih površina, ekologije, asfaltiranja ulica, javne rasvete, unapređenja javnog prevoza, izgradnje i održavanja biciklističkih staza i parkinga, unapređenja uslova za sport i rekreaciju, kao i mnoge druge stvari koje se svakodnevno i najdirektnije tiču svakog od nas.
Sada je prilika da se argumentovano ukaže na probleme, ali i na moguće načine za njihovo rešavanje. Bitno je razgovarati i razmenjivati stavove, jer mišljenje svakog sugrađanina može biti korisno i važno, pošto se ljudi „na terenu” susreću sa problemima i uviđaju moguća rešenja.
U trećoj fazi je predviđeno da se putem javne rasprave i uvida u radnu verziju dokumenta daju odgovarajuće sugestije za njegovo unapređenje, pre slanja na usvajanje gradskoj Skupštini. Kada se usvoji strategija (plan) razvoja, ona postaje obavezujuća za sve koji do 2030. godine budu u prilici da upravljaju Zrenjaninom. Samim tim, opredeljivaće i trošenje budžetskog novca. Učestvujući u definisanju razvojnih prioriteta građani indirektno donose odluku o tome na šta će se trošiti javni novac u narednih osam godina.
Ovakav decentralizovan i participativan metod je važan kako za donosioce odluka (političare), tako i za građane. Ukoliko bi sami i bez uvažavanja mišljenja sugrađana usvojili razvojne prioritete i mere za njihovu realizaciju, političari bi rizikovali da pogreše i odluče da se bave oblastima koje nisu od interesa i važnosti za najširi krug ljudi. Zbog toga bi ih birači verovatno kaznili na nekim od sledećih izbora. Ako propuste priliku da sada kažu šta misle o razvojnim pravcima grada, građani se odriču prava da naknadno kritikuju. Iako sprovođenje širokih konsultacija zahteva dodatni trud, resurse i vreme, one su garant da će Plan razvoja grada biti široko prihvaćen.
Treba mobilisati i iskoristiti tzv. kolektivnu inteligenciju kako bi se situacija sagledala iz što više različitih uglova. Unapred određenih prioriteta i rešenja nema, već treba podsticati konstruktivno i kreativno promišljanje kojim se dolazi do lokalnog dogovora o tome kako da se na što bolji način iskoriste razvojni potencijali koji postoje na području Zrenjanina.
