A mi ćemo da volimo, naviknuti da je tako teže, ali lepše
Ni slutili nismo da ćemo, uprkos predviđanjima čudesnih budućnosti, živeti u vrememu čudesnijem od onih opisanim u romanima i prikazanim u filmovima. Uvreženo shvatanje iz vremena u kome sam učila novinarstvo – da je stvarnost čudesnija od svega o čemu ćemo izveštavati, potvrdilo je vreme u kome se njime još strasno bavim.
Mašta je čudesnija od svega – može promeniti i vreme prošlo i vreme buduće. A u bašti mašte našeg sugrađanina Uglješe Šajtinca, dramskog pisca, pripovedača, romansijera, profesora na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, granica nema. I sve je moguće.
U najnovijem romanu za mlade „Biće jednom” izmaštao je svet na Zemlji nakon pet stotina godina. Izmaštao, objavio u izdanju „Pčelice”, u Čačku i dobio Nagradu Najbolja knjiga u oblasti književnosti za decu u 2020. godini Sajma knjiga u Novom Sadu.
Ko su junaci u „Biće jednom” i u kakvom svetu obitavaju?
– Uglavnom, androidi i ginoidi. Ali, da ne otkrivam. Svet je iscrpljen, skomolao, ogoleo. Liči još donekle na sebe, al’ jedva.
Ilustrovao ih je Kosta Milovanović. Ne izgledaju čovekoliko, ali ni ne ponašaju se kao njihovi „preci”?
– Pokušao sam da zamislim da imaju nešto nalik duši. Savest, etiku, nekakvu predstavu o moralu. Kad je već kod ljudi toga sve manje, ‘ajde da se nadamo da će veštačka inteligencija žudeti da ih obnovi. To je začarani krug. I da se desi slično tuga za propuštenim šansama ljudskog roda neće jenjavati.
Kako si došao na ideju da pišeš mladima o romanesknom predviđanju budućnosti?
– Budućnost se sve brže kreće, imam osećaj da se ubrzava iz dana u dan. Proći će pored nas, a da je nećemo ni sagledati. Dozvolio sam da neke nimalo fantastične stvari zaokupe moju pažnju. Ne moramo više toliko da nagađamo, postoje proračuni. Ostalo jeste mašta. Ali, u službi približavanja dečjoj duši. To je neizvesno putovanje, ali nije do mene da slutim koliko će moja sloboda ohrabriti dečju maštu. A to jeste jedino važno. Branka Jajić
