Prolećna setva na oko 170.000 hektara oranica u srednjem Banatu primiče se kraju. Pšenica koja je zasejana jesenas u dobrom je stanju. Međutim, kulturama koje su tek zasejane, a i žitu, ovih dana nedostaju vlaga i sunce. To potvrđuje i diplomirani agronom Vojin Trkulja, dugogodišnji direkor Društvenog preduzeća „Branko Gleđa” iz Banatskog Višnićeva.
– Aprilske noći, ali i dani prilično su hladni za ovo doba godine. Svim usevima dobro bi došlo više sunčanih dana. U poslednje dve nedelje palo je u proseku dvadesetak litara kiše po kvadratnom metru. To je nedovoljno za intezivnije klijanje biljaka i razvoj pšenice – ocenjuje naš sagovornik koji iza sebe ima gotovo četrdeset godina iskustva u ratarskoj proizvodnji.
I dok obilazimo žitorodna polja, primećujemo da su ona blagovremeno prihranjena azotnim đubrivima, kao i da je obavljena prva zaštita od korova.
– Bez obzira na izuzetno skupu setvu, vidim da je većina poljoprivrednika primenila sve potrebne agrotehničke mere. Pšenica se još drži, sada je u fazi prvog „kolenceta”. Za dalji razvoj žitu je preko potrebna kiša kao i više temperature. Zbog hladnijeg aprila zapaža se zaostatak u razvoju i napredovanju. Inače, u poslednje tri godine u proseku je oko 200 litara manje padavina na godišnjem nivou. To značajno utiče na prosečne prinose svih kultura, utoliko pre što se na ovom području navodnjavaju tek neznatne površine – komentariše Trkulja.
Kukuruz i suncokret zasejani su pre desetak dana i još uvek nisu u fazi klijanja. Vlage ima samo u površinskom sloju zemlje, a nema dovoljno ni sunčanih dana.
– Za sada je jedino šećerna repa iznikla i nju valja što pre zaštititi od pipe i drugih štetočina. Nekadaje ovo područje bilo poznato po proizvodnji šećerne repe zbog dve šećerane koje su radile u Zrenjaninu i Srpskoj Crnji. Danas su to zanemarljive površine i kreću se od dve do tri hiljade hektara – dodaje Trkulja.
Zapažamo da su gotovo sve oranice obrađene, parloga skoro da i nema, što nije bio slučaj pre deset ili dvadeset godina. Sve to govori u prilog činjenici da, ukoliko se poštuju agrotehnički rokovi, njive blagovremeno zaseju i održavaju, mogu da se očekuju solidni prinosi. Sa cenama žitarica koje se sada najavljuju, bez obzira na skupo dizel gorivo, seme i veštačko đubrivo i uz povoljne vremenske uslove, banatski paori mogu da se nadaju solidnoj zaradi.
N. Božović
PŠENICA 36 DINARA
Ove godine došlo je do rasta cena svih poljoprivrednih proizvoda. Tako je na Produktnoj berzi u Novom Sadu pšenica dostigla 36 dinara, a kukuruza 33 dinara. Podsetimo, prošle godine u otkupu pšenica je koštala 20, a kukuruz 17 dinara. Ove godine u Srbiji je pšenicom zasejano oko 600.000 hektara, a setva kukuruza očekuje se na oko 950.000 hektara.
JEDINO DRUŠTVENO PREDUZEĆE
Oko vlasničke transformacije Društvenog preduzeća „Branko Gleđa” iz Banatskog Višnjićeva bilo je dosta polemika. Ono je i dalje u statusu državnog preduzeća.
– Imamo tri člana Skupštine i predstavnika Vlade u kolektivu. Zapošljavamo pet radnika, obrađujemo oko 250 hektara oranica. Pod kukuruzom je 105 hektara. Pšenicom je zasejano 50, suncokretom 65 i sojom 40 hektara – kaže Trkulja.
