U Novom Sadu nedavno su uručena priznanja „Poljoprivrednik nove generacije”. Među desetoricom laureata iz Vojvodine našli su se Nandor Vereš iz Neuzine i Goran Kovačević iz Hetina. Njihovo delovanje i rezultate rada prepoznali su Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Zavičajno društvo „Fruškogorje” koji su prvi put organizovali dodelu navedenog priznanja.
Nandor Vereš poljoprivredom je počeo da se bavi u porodičnoj Zemljoradničkoj zadruzi „Agrosoj”. Posle završenog Fakulteta organizacionih nauka, polako je ulazio u posao u kojem učestvuje cela porodica, objašnjava Vereš. Na površini od oko 1.000 hektara oranica, u neuzinskoj Zadruzi uzgajaju ratarske kulture, kao i povrće: crni luk, šargarepu, peršun, papriku i paštrnak. Na nešto manjim površinama proizvode i voće – višnje i jagode.
– Nagrada mi mnogo znači jer pokazuje da je naš način rada prepoznat kao nešto što je dobro i što vredi. Trudimo se da stalnom analizom i praćenjem proizvodnje unapredimo posao – kaže nagrađeni direktor „Agrosoja”.
Po obrazovanju diplomirani pravnik, Goran Kovačević odlučio je da se ozbiljno i profesionalno uključi u delatnost koju je pokrenuo njegov otac. Tako je od 2014. godine početnih 25 jutara udvostučio i od sitnog gazdinstva prešao u sferu srednjih. Na svojim parcelama uzgaja kukuruz, suncokret i pšenicu, a planira da se oproba i u povrtarstvu. Počeo je sa idejom da formira gazdinstvo koje će zadovoljiti potrebe jedne porodice. Smatra da on ruši uvreženo razmišljanje da čovek može da se bavi poljoprivredom samo kao gazda ili tuđi radnik.
– Moj cilj je da ohrabrim i druge da krenu. Potrebno je da se razbije mit da ako hoćeš da se baviš privatnim preduzetništvom moraš da budeš milioner i da imaš veliko gazdinstvo. Drago mi je da su to prepoznali oni koji su bili u komisiji za dodelu priznanja – kaže Kovačević.
On dodaje da nema dovoljno samostalnih mladih poljoprivrednika, kao i da je malo onih koji u posao kreću od nule. Zemljoradnjom se, uglavnom, bave osobe koji nastavljaju već dobro razrađen posao od roditelja, tako da njihov položaj zavisi od toga koliko im je bila jaka „odskočna daska”. Pomoć države bi mogla da bude i veća, ali uz pametan rad, poštovanje nauke i struke može mnogo da se stvara i bez nje – objasnio je Kovačević.
