Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Vidovdan, praznik za koji se vezuju mnogobrojni istorijski događaji, ali i priče, predanja, mitovi i običaji. Na Vidovdan se sve vidi, veruje naš narod, a posebno to kako se ko odnosi prema svojoj veri i tradiciji.
U mnogim hramovima vrši se pomen palim junacima od Kosova do danas, pale se sveće, polažu cveće i venci.
– Kosovski junaci padoše pre više od šest vekova za najsvetiji idel, ideal slobode, ne žaleći da polože najvrednije što su imali – svoje živote. Znali su šta znači reč sloboda i kolika je njena cena, zato su se za nju toliko snažno i borili. Ko bi od nas danas bio spreman da tako nešto učini? Da svoj život nesebično ploži na branik otadžbine? Danas, kada nam je ponovo sloboda urgožena, na neki sasvim drugi način, ne preostaje nam ništa drugo nego da se molimo Bogu da nas izbavi i da se sećamo naših svetih i slavnih predaka koji padoše od Kosova, preko ratova, do današnjeg dana – podsetio je u svojoj besedi otac Slađan Ristić.
Na Vidovdan su se u srpskoj istoriji dešavali mnogi važni događaji koji su bili od presudnog značaja i za tokove svetske istorije.
Najvažniji su svakako Kosovski boj iz 1389. i Sarajevski atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda koji je izvršio Gavrilo Princip 1914. i koji je jedan od povoda za početak Prvog svetskog rata.
