Novogodišnji ukrasi koji se u velikim gradovima postavljaju još u novembru, služe tome da nas blagovremeno ubace u prazničnu potrošačku groznicu. Neko je na internetu ostavio poruku: „Još tri nervna sloma pa Nova godina, pa besparica i januar koji traje dva meseca.” I vidim da se primilo, lajkuju ljudi, razumeju…
Trgovina je sama suština ove civilizacije. Evo šta kaže jezičko pamćenje: trgovina je od trg, a trg je od potrgati travu (napraviti čistinu). Ovi što žive s ove strane reke iznesu i poređaju na čistini pored obale svoju robu namenjenu trgovini, pa se povuku na ivicu šume, naoružani do zuba. Onda oni s druge strane reke, isto naoružani, dođu oprezno, pogledaju robu i ostave svoju ponudu. Ako su obe strane saglasne oko ponude i tražnje, trampa će se realizovati. Ali, ako jedni pokušaju da odnesu robu bez plaćanja, ovi drugi će ih goniti do poravnanja računa, i preko toga za nauk i pamćenje. Trgovina je uvek išla ruku pod ruku s ratovanjem. Kao što su bili Vikinzi – ratnici i trgovci istovremeno, malo milom, malo silom, opljačkaš pa prodaš, ili nahvataš roblje pa prodaš…
Pogledajte danas, uoči nove 2019. (više hiljada godina nakon prvobitne trampe): zvecka se oružjem na sve strane, a cilj je prodati što više svojih raketnih sistema (ili kako se već sad zovu sve te ubojite stvari). Ne diraš onog ko je spreman da plati za tvoje sisteme. U suprotnom, poturiš ugarak tamo gde tinja, pa kad bukne – da vidiš kako će se platiše pojaviti sa svih strana. A ima i drugih načina za uspešnu trgovinu, u kojoj uvek bolje prolaze oni s većim mačevima. Ili jačim dorzonima. Mada – najgore je ako dozvoliš da postaneš mesto koje tinja. Tu uvek doleti neki ugarak, i sve poravna…
