Uz podršku Opštinskog turističkog saveza, Udruženje voćara i vinogradara „Boemi” iz Novog Bečeja, prošle subote bilo je domaćin Sedmog susreta vinogradara Vojvodine. Iako su vinogradi na obližnjem Bisernom ostrvu sastavni deo priče o varoši na levoj obali Tise, njihovi vlasnici nisu zainteresovani za saradnju sa lokalnim, malim proizvođačima grožđa. Valjda ubeđeni da o tome sve znaju, ne dolaze na skupove koje članovi Udruženja „Boemi” organizuju da bi razmenili iskustva i naučili nešto novo o ovoj vrsti proizvodnje.
Kako trenutno izgledaju novobečejski vinogradi, učesnici 7. Susreta vinogradara Vojvodine, mogli su da vide na imanju 75-godišnjeg Geze Zedija i njegovog sina. Nadomak Tise oni na više od 40 ari gaje dunje, breskve, kajsije, trešnje, višnje… ali i grožđe.
– Od ostalog voća nešto može i da se izvuče, ali od grožđa slabo. Zato je tu kazan da mogu od grožđa da „proizvodim” lozu. Rakija bar može da stoji dok se ne pronađe kupac, a vino nije isplativo zbog velike konkurencije, naročito iz uvoza – kaže Geza.
Do pre 20 godina vinogradi su u Srbiji bili gotovo iskorenjeni. Progutala ih je tranzicija. Od nekadašnjih 80 hiljada hektara sada pod vinogradima imamo manje od trećine pomenute površine.
-U Vojvodini se grožđe proizvodi na približno 4.500 hektara. Najviše na Fruškoj Gori i u južnom Banatu. Izuzev Palića i možda Čoke, u Vojvodini se tom proizvodnjom ljudi bave više iz hobija. U Orlovatu ili, na primer, ovde u Novom Bečeju, kod naših domaćina, proizvodnja grožđa nije osnovna, od nje oni ne žive, već uglavnom od ratarstva – kaže prof. dr Đorđe Paprić i ocenjuje da nakon oživljavanja ove grane kod nas, opet možemo da govorimo o stagnaciji.
Kako objašnjava profesor vinogradarstva novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u penziji, ovo proleće nije pogodovalo vinogradarima i grožđu. Početkom vegetacije je zahladnelo, bile su kiše pa je porast oslabljen, došlo je do kašnjenja cvetanja i nepogoda, bili su uslovi za razvoj bolesti, a da je istovremeno zaštita od bolesti bila otežana. Od ovog trenutka vinogradari baš o tome treba da vode računa, da održe lisnu masu, i spreče posledice plamenjače i pepelnice. Što se tiče insekata ovde nema problema. Ako dođe do nepogoda i eventualno grada, neophodna je zaštita, odnosno dezinfekcija oštećenja bakarnim sulfatom – rekao je dr Paprić.
FITOPLAZMA
Marko Marić, predsednik udruženja vinogradara iz Crvenke, ali i Orlovaćanin Branko Ilin prisutnima su skrenuli pažnju na opasnost od fitoplazme, bolesti koja je pre dve decenije stigla iz Amerike. Preventiva je, kako su nam rekli, upotreba insekticida u junu i početkom jula, da se zaustavi cikada, leptir koji prenosi ovu bolest. Ako ona ipak stigne do korena biljke, jedini lek za vinograd jeste vađenje i uništavanje zaraženog korena.
