Iako su preseljeni u donekle uslovniji smeštaj, ni nova boravišta vijetnamskih radnika angažovanih na gradilištu „Linglonga” ne zadovoljavaju potrebe tolikog broja ljudi, upozoravaju aktivisti Solidarne kuhinje. Prestali su da snabdevaju azijske građevince potrepštinama jer su oni požalili da im zbog toga poslodavci prave probleme. Istovremeno, istraživački portal BIRN predočio je nove dokaze o kršenju radnih prava terenaca iz Vijetnama.
PRETILI ŠERIJATSKIM PRAVOM U SRBIJI
BIRN je analizirao ugovore Vijetnamaca sa dve kineske građevinske firme registrovane u Srbije, a koje su podizvođači „Linglonga”. Jedna od njih je već pominjana „Čajna enerdži Tiandžin”, a druga je „Sičuan Dinlong” (Sichuan Dinglong Electric Ponjer Engineering). Takođe su imali uvid i u dokumentaciju koju su radnici potpisivali sa agencijama iz Vijetnama koje su organizovale njihov dolazak u Srbiju.
Tako, piše BIRN, ugovor sa kineskim firmama građevincima preti otkazom ako se usude da protestuju. Takođe, propisuje „redovno radno vreme” i do 234 sata mesečno za 26 radnih dana, dok domaće zakonodavstvo dozvoljava 192 sata. Opravdano odsustvo sa posla, čak i zbog bolesti, košta radnika 650 dinara dnevno, beleži BIRN.
Dalje navode da je ugovor omogućavao građevincima pravo na zdravstveno osiguranje, ali da su kineski poslodavci zabranjivali odlazak kod lekara.
Prema „obrascima o obavezama” koje su morali potpisati sa vijetnamskim agencijama, radnici su se obavezali da plate oko 2.200 dolara ako napuste radno mesto, a garant da će kaznu platiti jesu članovi njihovih porodica.
U nekima od ovih obrazaca bauštelcima je čak bilo predočeno da se, prema srpskim zakonima, u našoj zemlji za krađu odsecaju šake, a u slučaju ubistva glava. Ovo je, navodi BIRN, verovatno prepisano iz ugovora namenjenih radnicima koji se šalju u pojedine zemlje sa većinskim muslimanskim stanovništvom.
A RADNE DOZVOLE?
U Zrenjaninu su angažovana 402 Vijetnamca – 367 sa vizom, a 35 sa zakonitim legalnim boravkom, saopštio je pre desetak dana Odsek za strance zrenjaninske Policijske uprave. Naime, poslodavac koji zapošljava stranog radnika u Srbiji trebalo bi da mu pribavi vizu za duži boravak, odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje i konačno – dozvolu za rad.
Koliko radnih dozvola za angažovanje stranaca u Zrenjaninu je izdato na zahtev kompanije „Čajna enerdži Tiandžin”, do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovor od Nacionalne službe za zapošljavanje. U tome nisu uspeli ni novinari BIRN-a.
Oni su ipak došli do nezvaničnih saznanja da inspekcija rada vijetnamske građevince tretira kao „upućene radnike”, te da zato ne proveravaju njihove ugovore, već samo bezbednost i zdravlje na radu.
„Upućena lica” su stranci zaposleni kod stranog poslodavca koji privremeno radi u Srbiji, ali koji su za njega angažovani najmanje godinu dana. To nije slučaj sa vijetnamskim građevincima koji su bili sagovornici BIRN-a.
NAMETNUTA PRAVILA
Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović istakao je za ovaj portal da su pravila nametnuta azijskim radnicima kroz dokumenta koja su potpisivali suprotna Zakonu o radu.
On smatra i da nema prepreka za inspektore rada da kontrolišu i pomenute ugovore jer su terenci angažovani u kompaniji koja je registrovana u Srbiji. Zrenjaninski advokat Branislav Stanić ukazuje da Zakon o zapošljavanju stranaca propisuje to da oni imaju jednaka prava kao i državljani Srbije, što znači da su pod jurisdikcijom naše zemlje i da se za sve u vezi sa svojim radno-pravnim odnosom mogu obratiti ovdašnjim organima.
18 NADZORA ZA GODINU I PO DANA
Na gradilištu gumare mnogo duže radi i veliki broj kineskih građevinaca. Terenci iz Vijetnama bili su prvi koji su se pobunuli protiv očajnih uslova rada. Upravo ova lokacija najkontrolisanija je u Srednjem Banatu kada je reč o bezbednosti na radu, zdravlju zaposlenih i radnim odnosima, saopštilo je ranije Ministarstvo rada. Takođe su naveli da je inspekcija na tom gradilištu od juna 2020. do novembra ove godine obavila 18 nadzora, od čega najviše kod poslodavca „Linglong”. Protiv firme je potom podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a doneta su i rešenja sa merama, kako je saopšteno.
KOME SMETAJU TUĐI PASOŠI?
Oduzimanje pasoša radnicima zaštitnik građana Zoran Pašalić opravdao je objašnjenjem da se vijetnamski konzulat nalazi u Temišvaru, što otežava pribavljanje novih isprava u slučaju gubitka ili uništenja postojećih. Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A 11, koja je u kontaku sa radnicima, upozorila je nakon toga da su nekima od njih, uz pretnje ponovo uzete putne isprave. Zadržavanje tuđih ličnih dokumenata silom jedna je od odrednica krivičnog dela trgovina ljudima. Osim toga, strani državljanin je dužan da na zahtev policije pokaže ispravu o identitetu (najčešće pasoš), te je ne sme „davati na poslugu” drugom licu, što propisuje Zakon o strancima, navodi advokat Stanić. – To praktično znači da stranac za vreme svog boravka na teritoriji Srbije mora stalno sa sobom da nosi putnu ispravu ili drugi identifikacioni dokument. U suprotnom, bio bi povlašćen u odnosu na naše državljane jer je svako stariji od 16 godina u obavezi da sa sobom nosi ličnu kartu.
