ZABELEŽENO U JEDNOJ RADNJI U MILETIĆEVOJ ULICI

Sa Nenadom burek „uživo”

Dok gotovo mađioničarski razvlači kore od testa svojim veštim prstima, u posebnim posudama pripremljeni su sir, jabuke, krompir i meso. Tu na dohvat ruke su i tepsije, a i rerna za pečenje već je zagrejana. Sve ovo možete „uživo” pratiti svakog dana ako dođete u buregdžijsku radnju u Miletićevoj ulici. Iako nešto veća od običnog kioska, postala je prepoznatljiva po majstoru Neši i njegovom bureku.
– Dolazim ovde redovno, skoro svakoga jutra, da kupim burek za mene i komšije. Hrana je kvalitetna, a uz to vidimo i praktično na licu mesta kako se priprema i peče. Burek direktno iz rerne dolazi do nas potrošača – veli naša sugrađanka Mirjana iz Baranjske ulice.

 

LJUBAV PREMA TESTU
– Po struci sam elektrotehničar, ali se nikada nisam bavio ovim poslom. Voleo sam testo i ovo zanimanje oko bureka i peciva, zanimalo me je od malih nogu. Zanat sam izučio radeći u većim buregdžijskim radionicama. Onda sam se pre 16 godina osmelio i sa suprugom Danijelom krenuo u ovaj samostalan posao – započinje priču Nenad Ristić dok i dalje rukama, umešno, oblikuje testo i ne gubi nijedan trenutak vremena, jer je pred buregdžinicom sve više potrošača.

– Uz veštinu, u ovom poslu je potreban i kvalitet. Imamo standarde kojima se rukovodimo, kako kada je burek sa mesom u pitanju, tako i oni sa jabukama, sirom, krompirom… Naravno, dobro „izvučene” kore, kao i dobro podešena rerna za pečenje su u ovom poslu izuzetno značajni. Mi od svega toga ne odustajemo i poštujemo potrošače koji nam ukazuju poverenje – priča naš sagovornik. Supruga Danijela tepsije bureka brzo okreće na topao sto, seče ga, pakuje i vruć odlazi do onih koji su navikli na ovakav „rital”. Zbog ovakvog mirisa koji mami mušterije, u Miletićevoj ulici zastaje sve veći broj automobila i vozača kako bi jutro započeli sa delikatesom iz ove radnje.

STARE I NOVE MUŠTERIJE
– Ovakav neposredan posao na jednom mestu i pod budnim okom kupaca koji mogu pratiti ceo postupak u proizvodnji je naporniji i traži veću koncentraciju. Nije nam žao, posebno kada zapažamo da su tu iz dana u dan naši „stari potrošači”, ali da ima sve veći broj novih. Radno vreme nam je od pet sati pa sve negde do podneva, kada je, objektivno, i neko vreme za konzumaciju ovakve vrste proizvoda – zaključio je Nenad.

N. Božović