Ceo život pišem ćirilicom, latinicu koristim paralelno. Ako me upitate kojim pismom je ispisan tekst koji sam pročitala pre pet minuta, neću znati da vam kažem. Ali, recimo, kad pišem na engleskom, za uporedni prevod na srpski spontano izabraću ćirilicu… Pa, da li je ćirilica temelj mog identiteta? Možda i jeste, ali bih se, bez ikakvog dvoumljenja, odmah složila da je pismenost veoma važan deo mog postojanja. Predložene izmene zakona o zaštiti ćirilice, o kojima upravo teče javna rasprava, navele su me da pomnije razmislim o ovoj temi…
Dakle: šta mi vredi što je nešto napisano ćirilicom, ako je, na primer, padež pogrešan? Sve naše učiteljice neprestano uče decu padežnoj paradigmi, ali očito sa nepotpunim uspehom. Znači, škola nije dovoljna! Nego – lupiš mu, brale moj, zakonsku sankciju, pa da vidiš kako će se stvari popravljati. Za prvi pogrešan vokativ (o genitivu da i ne govorim) – novčana kazna. Ako grešku ponovi (grešnik-povratnik!) – ćorka! Računam da bismo mogli da formiramo i jezičku policiju (po ugledu na komunalnu), koja bi revnosno pratila ukupan javni diskurs, lovila i prebrojavala jezička ogrešenja. A i pravosudni sistem bi trebalo da dobije makar sudijske pomoćnike sa filološkim obrazovanjem – da bi presude bile kompetentne. Em što bi, sve to, naravno, mnogo značilo na planu popravljanja pismenosti, čistote i lepote jezika, em što bi doprinelo većem zapošljavanju kadrova koji završavaju filološki fakultet.
Sigurna sam da bi ovakvi stavovi okupili veliki broj oduševljenih pristalica, bila bi to izuzetna novina u borbi za očuvanje jezika i pismenosti! Čak se ni Francuzi nisu toga setili, a odavno preduzimaju raznovrsne mere zaštite svog jezika od razarajućih uticaja. I kad malo razmisliš, šta je mogao Sterija protiv nadolazećih, sve brojnijih, umišljenih a neobrazovanih Fema (komi fo-miko fo)? Ništa, samo da ih osvetli i razotkrije za sva vremena. Kakav Sterija, kakvi bakrači, sa pravim i ozbiljnim zakonskim sankcijama – Sterija nam neće uopšte ni biti potreban…
