Cirkularna ekonomija je obnovljiva industrijska ekonomija, u čijem konceptu otpad ne postoji, već samo sirovina koja se opet može ponovo upotrebiti za iste ili druge proizvodne procese – glasi definicija Ministarstva za zaštitu životne sredine. Ovakvi principi funkcionisanja zapravo su dugo primenjivani na ovim prostorima – starije, kreativne generacije menjale su namenu stvarima, prepravljajući ih i koristeći iznova. O tome kako bi Grad Zrenjanin mogao funkcionisati po modelu kružne (cirkularne) privrede izrađena je studija „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji” koja je nedavno predstavljena u Kulturnom centru.
NE KUPUJ, NE BACAJ, POPRAVLJAJ
Fenomen je to zašto Balkan i Srbija nisu lideri pomenutog modela ekonomije jer se može reći da je život u oskudevanju pokretač kružne privrede, navodi stručnjak za ovu oblast Gojkan Stojinović. Objašnjava zašto se ipak dešava da ljudi ne razumeju ovaj koncept.
– Sve nam je nadohvat ruke, odnosno na „klik miša”. Vlada konformizam, oko nas je obilje svega, što nas uljuljkava. Okupirani smo svojim poslovima, pa nas mrzi da se bavimo planiranjem i samokontrolom. Potrošačko društvo nam je nametnuto – nabraja Stojinović.
On se drži gesla: „Ono što ne potrošite, neće vam trebati” i: „Ne kupuj, ne bacaj, popravljaj, razmišljaj unapred”.
Cirkularna ekonomija je multidisciplinaran model, čiji ambijent treba da kreira izvršna vlast, objašnjava Stojinović.
– Uslužne delatnosti su nosioci ovog pristupa. On podrazumeva da se vratimo na sinergiju, naročito kada su poslovna preduzeća u pitanju jer je nečiji višak drugome potreban – objašnjava Gojkan Stojinović. Navodi da su u kružnoj ekonomiji jako važni mali preduzetnici i zanatlije, na primer majstori koji popravljaju električne uređaje, sprečavajući tako da oni završe u otpadu. Još neki od primera primene ovog pristupa u svakodnevnom životu, jesu sekondhend prodavnice i buvljak, kućno kompostiranje, samouslužne radionice (npr. za bicikle), iznajmljivanje venčanica, navodi Stojinović.
POTENCIJAL ZA BIO I SOLARNU ENERGIJU
Strateški dokumenti relevantni za razvoj cirkularne privrede Grada Zrenjanina istekli su prošle godine, konstatuju autori „Polaznih osnova”. Reč je o Strategiji održivog razvoja Grada Zrenjanina 2014–2020 i Programu lokalnog ekonomskog razvoja 2018–2020.
Ova studija je zatim pokazala da je 75 odsto prikupljenog otpada u Gradu organskog porekla, a ostatak su papir, karton, staklo, PET ambalaža, tekstil itd. Navodi se da se celokupan komunalni otpad dovozi na deponiju gde se vrši selekcija. Od ukupne količine otpada primarno ili sekundarno se razdvoji samo 1,45 odsto, konstatuje se u Studiji. Takođe je utvrđeno da na teritoriji Grada postoje operateri za PET, staklo, metal, limenke, ali ne i za tetrapak i ambalažu koja se koristi u tretiranju žitarica i voća.
Usled velike količine otpada iz poljoprivrede, Zrenjanin ima potencijal za stvaranje bioenergije, međutim broj biogasnih postrojenja i kotlova na biomasu minimalan je u odnosu na mogućnosti, navode autori Studije. Dobar primer jesu firme „Dijamant” i „Almeks”. Naime, Uljara od ljuspica suncokreta proizvodi toplotnu energiju, a takođe biomasu daje „Almeksu” za proizvodnju energije. Takođe, u Zrenjaninu je neiskorišćena i solarna energija.
– Na osnovu urađenih istraživanja o potencijalima toplotne i sunčeve energije i pilot projekata, na Domu učenika postavljeni su solarni paneli, a podzemne vode iskorišćene su za dobijanje toplotne energije u najvećoj školi u Gradu Zrenjaninu. Utvrđeno je da su troškovi za toplotnu energiju na ovaj način smanjeni 70 odsto – navodi se u „Polaznim osnovama”.
ZAKLJUČCI I PREPORUKE
Jedna od ključnih prepreka za transformaciju Zrenjanina ka cirkularnoj ekonomiji, kako su utvrdili autori studije, jeste promena planova po pitanju budućeg upravljanja otpadom. Naime, već su bile urađene postavke i arhitektonski projekti za Zrenjanin kao regionalni centar upravljanja otpadom kada je Vlada Srbije 2018. godine to poništila, odabravši Kikindu za centar regionalne deponije.
Sagovornici autora studije kao prepreke naveli su i nedovoljno podsticaja za građane da se uključe u selekciju otpada, kao i činjenicu da lokalna samouprava ne može da realizuje inicijative potekle od privrede („Dijamant” nudi Gradu zajedničku izradu kompostane) zbog nerešenih regionalnih planova upravljanja otpadom.
U zaključku analize ističe se da na nivou Grada ne postoji čvorište informacija o komercijalnom i industrijskom otpadu. Čak i kada podaci postoje, ističe se u Studiji, oni nisu dovoljno dostupni jer se preduzeća pozivaju na poslovnu tajnu. Pritom javni sektor i industrija nemaju pravovremene informacije o operaterima koji rade na teritoriji Zrenjanina.
Zaključuju da bi Zrenjanin trebalo da pokrene pregovore o definisanju svoje pozicije po pitanju regionalnog upravljanja otpadom. Naposletku se konstatuje da je obnova strateških dokumenata Grada idealna prilika za ugrađivanje principa cirkularne ekonomije.
„Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji” za Zrenjanin izradili su Inženjeri zaštite životne sredine” u okviru projekta „Zeleni inkubator”, koji podržava Evropska unija. Podaci su prikupljani od predstavnika Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, „Čistoće i zelenila”, Gradske uprave i firmi „Helena graf” i „Dijamant”.
Milana Maričić
CENU ĆE PLAĆATI ZDRAVLJE
Deponije poput zrenjaninske, kao nesanitarni sistemi funkcionisaće još neko vreme, ali ono što sada ne obavimo po pitanju životne sredine, plaćamo kasnije kroz svoje zdravlje, ocenjuje Igor Jezdimirović, predsednik udruženja Inženjeri zaštite životne sredine. On zaključuje da u Srbiji ne postoji jasna sistematizacija nastalog otpada.
– Sa druge strane, kada je u pitanju segment energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, lokalni nivo u velikoj meri zavisi od centralnog nivoa, tačnije bez otvaranja sistema Elektroprivrede Srbije za prijem energije iz obnovljivih izvora energije, često je nemoguće to primeniti na lokalu. Nova zakonska rešenja bi to trebalo da promene. Dalje, trenutni sistem naplate toplotne energije, gde se vrlo često ne gleda utrošak već metar kvadratne površine koja se greje, ne stimuliše dovoljno potrošače da ulažu u mere energetske efikasnosti.
PREDLOZI
Predstavnik „Dijamanta” na prezentaciji „Polaznih osnova” naveo je da pravilnik o hrani za životinje nije ažuriran, kao i da se zbog loše tehničke regulative dosta stvari proglašava otpadom, a ne bi moralo.
– Na primer, celulozni materijali nisu prepoznati u domaćem zakonodavstvu kao hrana za životinje, a u EU jesu. Firma koja time raspolaže mora ga proglasiti otpadom. Takođe, nikako da se donese propis koji reguliše upotrebu prehrambenih proizvoda pred istekom roka trajanja. U svetu postoje dva roka: „najbolje upotrebiti do” i rok trajanja – kazao je Predrag Nenin.
Projekt menadžerka Grada Ana Budai je kazala da je problem što se pitanjima zaštite životne sredine pri lokalnim samouprava u proseku bave 1,2 čoveka. Prema njenim rečima, nevolja je i to što se sa čestim promenama ministarstava i ministara menjaju i prioriteti. Smatra da bi lokalne samouprave trebalo uključiti u proces donošenja odluka na nacionalnom nivou. Na tribini je takođe rečeno da neformalni sektor puno pomaže u sakupljanju i razdvajanju otpada, ali da nema političke volje da se uvede u formalne okvire.
