Problem se prepozna tek kada stanje postane alarmantno
U ovom trenutku u Zrenjaninu radi 19 kockarnica i kladionica. Nije retkost da se nalaze u blizini škola, a pre nekoliko godina jedna od njih otvorena je pored Doma učenika „Angelina Kojić Gina”. Vlasnici objekta nedavno su ulaz sa ulice prebacili u zajedničko dvorište. Sada kroz glavnu kapiju mušterije ulaze zajedno sa đacima koji borave u internatu.
Kako iz Doma učenika objašnjavaju, nakon otvaranja objekta uprava se obratila nadležnima kako bi proverila da li je udaljenost kladionice u skladu sa propisima. Problem je, kažu, to što Zakon propisuje zabranu otvaranja kockarnica u krugu od 200 metara od osnovnih i srednjih škola, ali ovo ograničenje ne prepoznaje učeničke domove.
Prema rečima Siniše Vukića, direktora Doma učenika, izbijanju ulaza u kladionicu iz dvorišta internata uprava je informisala građevinsku inspekciju.
– Problem je što ulaz delimo sa JVP „Vode Vojvodine” i privatnim objektom. Rešenje bi bilo da nam se dozvoli prilaz sa magistrale. Prepreka ovoj zamisli je to što se radi o državnom putu, pa je zbog blizine autobuskog stajališta i semafora zahtev odbijen – kaže Vukić.
NAVIKA SE PRETVARA U ZAVISNOST
Većina kockarnica i kladionica u našem gradu nalazi se na prometnim lokacijama, a često i u blizini škola. Na manje od 300 metara od ulaza u Osnovnu školu (OŠ) „Petar Petrović Njegoš” postoje dve kladionice, a jedna u blizini OŠ „Jovan Cvijić”. Đacima OŠ „Dositej Obradović” do prve kladionice treba pet minuta (400m), a učenicima Zrenjaninske gimnazije samo 30 metara više od zakonskog ograničenja (230 metara).
Statistika ukazuje da kockanje postaje sve popularnije među adolescentima. U nekim zemljama sveta čak 80 odsto njih kockalo se bar jednom tokom svog života. Rezultati istraživanja pokazuju da u Srbiji 34,6 odsto učenika prvog razreda srednjih škola ima iskustva sa igrama na sreću. Kriterijume za identifikaciju problematičnih kockara zadovoljava 4-8 odsto ispitanika, upozorava Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.
Prema rečima psihijatrice dr Jadranke Džombe, ne postoji jedan uzrok za razvijanje zavisnosti. Iza toga stoji slaba ličnost kojoj kocka, kao i svaki drugi porok, stvara posebno osećanje sreće i zadovoljstva. Često je u pitanju i navika stečena odlaskom u kladionice sa vršnjacima, neretko i sa roditeljima, „radi druženja”.
Dr Džomba objašnjava da vremenom zadovoljstvo iščekivanja dobitka postaje pitanje opstanka. Zavisnici imaju potrebu da namire gubitak, zadužuju se i tako ulaze u sve veće probleme.
– Stručnim licima se obrate tek kada stanje postane alarmantno. Kada do toga dođe nemaju dovoljno hrabrosti da kažu roditeljima ili nekom bliskom da su u problemu i zbog toga tonu sve dublje. Vrlo retko na vreme uvide posledice i prekidaju sa kockanjem – ističe psihijatrica.
IZLAZ POSTOJI
Za odluku o traženju stručne pomoći ključna je podrška porodice. Kako dr Džomba objašnjava, za izlečenje je potrebna snaga volje, tj. da zadovoljstvo koje nadomeštamo kockom zamenimo nečim drugim. Zbog toga je ključno promeniti stil života, društvo i hobije.
– U pitanju je jako kompleksno lečenje. Iz tog razloga pacijente upućujemo u Specijalnu bolnicu za bolesti zavisnosti u Beogradu. Tamo ih, uz podršku porodice, čitav tim uči kako da se izvuku – objašnjava naša sagovornica.
Psihijatrica ukazuje da znak da dete ima problem može biti da manje priča, da se sklanja, deluje ljuto ili nervozno. Zbog toga je važno da roditelji odvoje vreme i čuju šta ono ima da im kaže. Otac i majka moraju znati šta se sa njim događa.
– U pitanju je problem gde roditelj mora da interveniše. Važno je da ne osuđuje. Mora da nađe način da detetu objasni da to nije u redu, ali da je u pitanju stvar koja se uz njihovu pomoć može ispraviti. To zahteva vreme, istrajnost i strpljenje – zaključuje dr Džomba.
J. Šormaz
VAŽNA JE ULOGA OCA I MAJKE
Kada je u pitanju prevencija, pre svega trebalo bi da se krene od roditeljskog pristupa detetu, smatra dr Jadranka Džomba.
– Ne možemo očekivati od roditelja koji rade 12 sati dnevno da mogu da kontrolišu dete. Međutim, to nije samo pitanje kontrole. Ako roditelji žele da im se deca bave nečim korisnim, na primer sportom, moraju ga uputiti na to – objašnjava naša sagovornica.
Dodaje da je velika mogućnost da se izbegne zavisnost kada između roditelja i dece postoji poverenje, briga i uvid gde deca borave van škole i u slobodno vreme.
OZBILJAN PROBLEM
Sugrađanka Sonja Pernat mišljenja je da zavisnost od kockanja i klađenja ljudi ne shvataju ozbiljno. Kako navodi, Srbija je druga u Evropi po broju kladionica po glavi stanovnika, a 300 hiljada njenih građana, pretežno mladih, od 18 do 25 godina, zavisno je od kockanja.
– Na svakoj kockarnici treba da stoji upozorenje na rizik od zavisnosti, posebno što se nalaze ni 500 metara od škole – napisala je Pernat na našem Fejsbuk profilu.
Zrenjaninka Nadežda Ivković smatra da će zavisnost od klađenja biti ozbiljan problem za buduće generacije. Kako sprečiti otvaranje kockarnica i kladionica je važno pitanje koje treba država da reši.
Prema rečima Igora Kovačića, porast igara na sreću siguran je znak padanja naroda u očaj i traženja izlaza na brzinu.
DALJE OD ŠKOLA I STAMBENIH ZGRADA
Socijaldemokratska stranka (SDS) je nedavno zatražila od države da zabrani otvaranje kockarnica u stambenim zgradama i da poveća distancu ovih objekata od obrazovnih ustanova, prenosi „Politika”.
Kako iz SDS-a ocenjuju, potrebno je uvesti nove zakonske mere.
– Smatramo da je neophodno povećati udaljenost od škola sa 200 metara na najmanje kilometar, a na toliku razdaljinu povećati i udaljenost između dve kladionice sa sada propisanih 100 metara – navode sledbenici Borisa Tadića.
Ocenjuju da je zakonska odredba„potpuno besmislena u okolnostima u kojima se kladionice otvaraju praktično na pragovima domova”.
– Čak i ukoliko bi se poštovale i pooštrile mere koje se odnose na udaljenost od škola, te mere ne bi imale svrhu ukoliko deca žive i rastu u zgradama u kojima su kladionice – naveli su iz SDS-a.
