Gotovo pola veka proveo je Živanko Radovančev u „Mlekoproduktu” – počevši od pozicije diplomiranog inženjera tehnologije za proizvodnju sira, pa sve do savetnika ove firme. Ovaj magistar tehnoloških nauka tokom karijere je obavljao i funkcije poslanika (u tri navrata, 1993–2004) i ministra za poljoprivredu u prelaznoj Vladi 2000. godine.
Pre četiri godine u ambasadi Francuske Radovančevu je dodeljen orden Vlade ove države u znak dobre višegodišnje saradnje, ne samo „Mlekoprodukta” i „Savencija grupe”, već i privreda Srbije i Francuske.
Nedavno mu je na Dan državnosti, 15. februara, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio Sretenjski orden za unapređenje i razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Zahvaljujem se svima na čestitkama povodom poslednjeg priznanja. Posebno hvala listu „Zrenjanin” na podršci, ne samo meni lično, već i kolektivu koji sam vodio. Sretenjski orden je najznačajnije priznanje koje sam dobio. Poznato je da sam potekao iz paorske porodice i da su me majka Milanka i otac Nedeljko vaspitavali da negujem taj težački, ali častan rad u agraru. Rado i sa ponosom ću se i danas setiti tog odrastanja: od rada na njivi do raznošenja mleka po gradskim kućama. To što sam poneo iz roditeljske kuće ostalo je kao neuništiva nit za sva vremena – navodi Živanko Radovančev ekskluzivno za naš list. Posle završenog Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu i briljantnih ocena u indeksu, Vaš izbor u prvi mah nije bio povratak u Zrenjanin?
– I za to je „krivac” moj otac. Nostalgično, znajući da jednog dana po tradiciji taj paorski hleb mora neko i da nasledi, on je doznao za radno mesto diplomiranog tehnologa za proizvodnju sira u „Mlekoproduktu” i prijavio me na konkurs. Ubrzo sam primljen te sam napustio posao asistenta na matičnom fakultetu. Oktobra, sada već davne 1973. godine, započeo sam radni vek u mlekari, najpre u neposrednoj proizvodnji, zatim na dužnosti tehničkog direktora, a potom sam tri i po decenije bio na čelu „Mlekoprodukta”. Ova firma je postala moja druga kuća. Uz stalnu podršku zaposlenih, farmera i celog okruženja uspevao sam u nastojanju da kolektiv opstane i da ovih dana slavi 75 godina postojanja. Tokom tako dugog perioda bilo je izaova – počevši od izlaska iz Kombinata „Servo Mihalj” pa do privatizacija koje su „progutale” mnoge kolektive i u našoj sredini?
– Pre svega izazov je bilo očuvanje sirovinske baze i farmerskih gazdinstava, koja su bila i ostala stub našeg rada i uspešnosti. Uostalom, krajem prošlog veka značajan broj farmera smo izjednačili sa stalno zaposlenima u mlekari, što se u teškom vremenu devedesetih godina pokazalo kao spasonosan korak. U periodu kada su se slične firme prodavale za „dinar”, pokazala se odličnom naša procena da privatizaciju „Mlekoprodukta” 2004. godine ostvarimo sa francuskom kompanijom „Bongren”. Od pre osam godina ona posluje kao „Savencija grupa”. Došla je u našu zemlju da ulaže, a ne da odnosi kapital. Tako je do današnjih dana, kada je kolektiv stabilan i sa svojom robnom markom „Biser” neprikosnoven na domaćem, pa i stranom tržištu. Drugi deo Vašeg radnog puta obuhvata mandate poslanika i ministra, kao i funkcije u Privrednoj komori Srbije i Vojvodine, zatim u upravnim odborima. Zašto ste odbili ministarsko mesto u Vladi Aleksandra Vučića pre 10 godina?
– Tu nema neizvesnosti. SPS-u je po dogovoru prilikom formiranja Vlade pripao resor za poljoprivredu. Ja sam imao ogroman pritisak i nisam to prihvatio iz jednog razloga: želeo sam da u „Mlekoproduktu” ostanem do kraja i ispunim još neke programske dogovore. To je na kraju i prihvaćeno. Važite za lokalnog patriotu koji je u rodnom gradu ostvario mladalačke snove. Član ste Zrenjaninskog poslovnog kruga (ZREPOK) od osnivanja, a trenutno ste i predsednik Poslovnog saveta Grada. Kako vidite našu sredinu u poslovnom smislu?
– ZREPOK zasigurno ostvaruje svoju misiju. Podatak da su njegovi članovi ostvareni menadžeri koji vode uspešne kompanije i zapošljavaju blizu sedam hiljada ljudi sve govori. Što se tiče naše sredine, moram priznati da je Zrenjanin negde zastao. Krivaca ima više, a smatram da smo sami ponajviše odgovorni. Godinama, pa i decenijama, kada bi neko iskoračio, stiglo bi „domaće saplitanje”, što nam je donosilo štetu. Zrenjanin mora biti motorna snaga razvoja ovog dela Srbije, jer za to ima predispozicije i resurse koji, čini mi se, u ovom trenutku nisu ni izbliza iskoršćeni.
