Poslanički mandat Zoranu Sandiću nije došao preko noći. Pre 22 godine postao je član Demokratske stranke Srbije. Vodio je žitištanski, pa okružni odbor partije, da bi u dva navrata bio biran za potpredsednika DSS-a. Iskustvo u javnoj upravi sticao je na mestima zamenika i pomoćnika predsednika opštine Žitište, a zatim kao odbornik u Zrenjaninu. Sandić je ove godine je prvi put postao narodni poslanik koalicije NADA. Po zanimanju inženjer poljoprivrede, imenovan je za člana skupštinskih odbora za agrar, vodoprivredu i šumarstvo, i za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Ostao je odan partiji koja je dugo boravila u opoziciji, ali je preživela, uz promenu imena. Zrenjaninski Novi DSS je jedan od retkih aktivnih stranačkih odbora u gradu, što Sandića ne raduje jer bi voleo da ih je više.
– Prošli smo težak put. Bezmalo ceo Gradski odbor je 2014. prešao u SNS. Činilo se, a neki su to i priželjkivali, da ćemo i mi nestati. Ipak,zahvaljujući vernim članovima, zajedničkim radom, a pogotovo dolaskom dr Miloša Jovanovića na čelo stranke, ponovo smo postali respektabilna politička snaga. Bilo je teško, a i sada je. Godinama smo svojim sredstvima finansirali partiju, prostorije, tehničku opremljenost. Novi DSS je sada parlamentarna stranka na lokalu, u pokrajini i republici. Kako vidite političku scenu u gradu u poređenju sa periodom od pre 10-15 godina?
– Ona je dosta „siromašnija”, politički nejasno definisana i svedena na dominaciju vladajućeg SNS-a. Do toga su doveli, pre svega, način vladanja, delimično urušavanje demokratskog sistema i „usisavanje” kadrova iz drugih stranaka. Zato su i nestale mnoge partije u našem gradu. Novi DSS je opstao i postao najjača opoziciona stranka u Zrenjaninu zato što imamo jasnu politiku, ideologiju i principe. Ako imate ljude koji su aktivisti zbog toga, a ne ličnog interesa i privilegija, onda se budućnost partije ne dovodi u pitanje. U javnom životu nedostaje principijelnosti jer su primat preuzeli politikanstvo, demagogija i stavljanje ličnog iznad opšteg interesa. Na nedavnoj tribini Građanskog preokreta izneta je primedba da političke organizacije imaju i unutrašnje slabosti i više ne obučavaju aktiviste za rad u institucijama, poznavanje procedura itd?
– Većina članova našeg Gradskog odbora odaziva se na tribine građanskih inicijativa. Različite stavove treba čuti i videti kakva se vizija nudi za budućnost grada. Često smo sa takvih tribina odlazili razočarani jer te vizije nema, a najčešće se diskusije svode na međusobno neuvažavanje i neukusnu kritiku. Pored toga, većina aktivista u takvim pokretima bila je u političkim strankama i na različitim funkcijama, te me sad čudi njihova kritika stranačkog sistema. Novi DSS se zalaže za reformu obrazovanja i za osnivanje visoke škole za obrazovanje državnih činovnika i diplomata. Kako ocenjujete rad aktuelnog saziva lokalnog parlamenta?
– Skupština grada je svedena na glasačku mašineriju vladajućih stranaka. Sugestije opozicije se većinom automatski odbijaju. Tako je bilo i sa našim predlozima: da se u rešavanje problema pijaće vode uključe eminentni stručnjaci, da se predstavnik „Linglonga” obrati odbornicima u vezi sa Studijom za procenu uticaja na životnu sredinu, da Grad preuzme lečenje radnika povređenih u eksploziji u fabrici vode. Sve loše odluke, od usvajanja budžeta, do izveštaja javnih preduzeća, argumentovano smo kritikovali, nudeći rešenja. Pozdravljam javnu raspravu o novom Planu razvoja Grada, u kojoj su naši odbornici učestvovali. Zahvaljujem se vašim novinarima na objektivnom i blagovremenom informisanju sa sednica Skupštine jer je važno videti rad opozicionih odbornika. Na kojim temama ćete insistirati u Narodnoj skupštini?
– Kao stranka smo pripremili predloge zakona o vraćanju služenja redovnog vojnog roka, vojnoj neutralnosti i književnoj zadruzi, kojim bi se propisala obaveza štampanja udžbenika u Državnom zavodu za udžbenike. Izradili smo nove mere za agrar, kao i za pooštravanje kriterijuma za rad privatnih fakulteta. U skupštinskim odborima insistiraću na tome da se posebna pažnja obrati na razvoj sela, domaće privrede i preduzetništva, da se sistemski, a ne periodično rešavaju problemi u poljoprivredi. Zahtevaću da se problemi Grada nađu u fokusu Vlade i ministarstava.
