Natprosečno visoke temperature i nedostatak kiše ovog leta doveli su do suše koja je pogodila agarar, ali i vodene ekosisteme koji počinju da presušuju. Zato je pokrajinska vodna inspekcija nedavno naložila obustavu navodnjavanja iz određenih jezera i akumulacija. Takva područja se dopremaju vodom samo kada pada kiša, što sada izostaje. Stanje u Banatu je dosta stabilnije nego u Bačkoj, navode iz Javnog vodoprivrednog preduzeća (JVP) „Vode Vojvodine”, i to zbog nivoa Tise koji reguliše brana kod Novog Bečeja.
Iz „Voda Vojvodine” navode da u Banatu nije bilo obustave navodnjavanja jer kod nas nema jezera ili akumulacija koje se koriste za te svrhe. Navodnjavanje se vrši iz kanala koji su sastavni deo hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav i regionalnih sistema „naslonjenih” na njega.
Naše okrug obiluje vodenim površinama od kojih su mnoge pod nadležnošću „Rezervata prirode”. Direktor ove ustanove dr Dejan Jovanov objašnjava da u poslednjih 20 godina vodostaj reka nikad nije bio niži, što se odražava i na ostala vodena staništa.
– Na Carskoj bari vodostaj diktira Begej, a na području Ritova donjeg Potisja nivo vode zavisi od Tise – ističe Jovanov.
Prema njegovim rečima, kada se povuče voda iz glavnog toka Tise, gubi se veza između reke i mrtvaje – vlažnog staništa nastalog u bivšem koritu reke – koja onda intenzivno isparava.
Zbog toga je potrebno premeštati ribe na druga mesta da bi opstale. Jovanov objašnjava da je to obavezno kada je reč o autohtonim, ali ne i alohtonim vrstama riba (one koje su unete u oblasti gde nisu ranije obitavale).
Naš sagovornik ističe da su „Rezervati prirode” spremni da reaguju, ali da ne mogu da postupaju bez naloga inspekcija. Ističe da su sve vreme u kontaktu sa nadležnima za zaštitu životne sredine.
– Dva puta dnevno pratimo nivo rastvorenog kiseonika u vodi. Neka mesta su zaista ostala bez ribe. Na tim lokacijama postoje velike populacije ptica koje dođu po tu ribu, tako da se ne dešava da ona istruli ili da bude bačena. Na Carskoj bari je situacija mnogo bolja – objasnio je direktor pomenute ustanove.
Izrazita suša i nizak vodostaj posledica su klimatskih promena koje pogađaju ceo svet. Stručnjaci procenjuju da će prosečna temperatura u Srbiji nastaviti da raste i da će se povećavati učestalost ekstremnih vremenskih događaja. Kako se prilagođavamo novim okolnostima? Radio slobodna Evropa prenosi da je lane usvojen Zakon o klimatskim promenama, ali da se i dalje ne sprovodi i da ne postoje plan i program prilagođavanja na izmenjene okolnosti.
Iz JVP „Vode Vojvodine” poručuju da razvijaju regionalne podsisteme za navodnjavanje koji ubuduće treba da smanje uticaj nedostatka padavina.
– Tokom prošle velike suše 2012. godine, započeta su četiri regionalna hidrosistema za navodnjavanje. Danas radimo na osam sistema i nekoliko dvonamenskih. U ovom trenutku imamo aktivnih 17 lokacija na izgradnji objekata na sistemima za navodnjavanje koji se finansiraju iz fonda Abu Dabija. Završeno ih je 12. Takođe, intenzivno se radi na izradi projektno-tehničke dokumentacije za nastavak razvoja regionalnih sistema za navodnjavanje – poručuju iz „Voda Vojvodine”.
M. Solarov
foto: Jovan Njegović Drndak
POGOĐENA RIBLJA MLAĐ
Profesor Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta u Beogradu je za „Politiku” objasnio da će suša najviše uticati na riblju mlađ koja raste i razvija se u delovima rečnih korita koji ostaju suvi. To je slučaj sa Tisom i ostalim velikim rekama, kao i onim planinskim.
– Mlađ neće moći da se razvije pa neće biti očekivane količine ribe u rekama, što će uticati i na predatorske vrste koje se njome hrane, kao što je štuka. Deo predatora će uginuti zbog nedostatka hrane, a deo će preživeti zahvaljujući tome što će primeniti krajnju meru, a to je kanibalizam. Opstajaće samo najjači i najspretniji primerci – objasnio je profesor Simonović. Dodao je da u svemu postoje i pozitivne strane. Uginula mlađ ostaće na dnu reke i obogatiće ekosistem hranljivim supstancama koje će sledeće godine ući u ciklus ishrane biljaka i životinja.
