Rado gledam Fejsbuk stranicu „Istorija Bečkereka – Petrovgrada – Zrenjanina”. Toliko divnih fotografija, iz prošlosti, i aktuelnih, a zanimljivi su i komentari: šta je bilo na mestu te i te srušene kuće, da li se neko seća šta je bilo sa tim i tim osobama… Baš dragoceno, mada su i sećanja varljiva, pa i podaci koji se iznose u komentarima. Sada je najaktuelnija prepiska o Begeju, odnosno kupalištu Brankovan, i priča o vodi koja se zahvatala u sada jadnoj reci, koja se nosila kući, cedila, pa se od nje kuvala najbolja nedeljna supa na svetu…
Sve više uviđam koliko su važni podaci o gradu i ljudima u njemu. I kako je dobro da o tome ostane trag. Onaj koji u knjizi „Zrenjaninski amarkord” beleži o jednoj generaciji Dragan Pavlov Zečević. Odlomke iz ove knjige objavljivao je u našim novimana u feljtonu, na „Društvu”, kolega Aleksandar Bjelogrlić, prepoznajući upravo tu važnu crtu – otrgnuti nešto od zaborava.
U prologu, Zečević beleži: Razmišljajući o životu, koji je prohujao kroz mene, shvatio sam da sam živeo u dva grada koja nose isto ime: Zrenjanin. U onom prvom Zrenjaninu, živeo sam život, a u ovom drugom, samo razmišljam o onom životu kojeg sam proživeo… Tu su priče o Gezi Jakabfalviju, Šaci Tornjanskom, Tomi Rokiju i Brankovanu, Nikolićevoj apoteci i VIS-u „Omege”, Kiferu, Krampiju, Galini, familiji Bence, Lajošu Engleru… I, naravno, o Vandi, gimnazijalki, lepotici… Koliko je tu dragocenih podataka o ličnostima, herojima, prijateljima, sa kojima je živeo i razgovarao… Počela sam da brojim fotografije – baš ih je mnogo… Koliko je tu divnih portreta, u galeriji poznatih su i mnoge moje kolege… Naravno, sve je to izbor autora, ali on poziva Zrenjaninke i Zrenjanince da nastave, i posle drugog dela, neka bude i treći…
„A taj ravničarski vetar iznenada pojačava i prosipa ‘mace’ po gradskim ulicama. Hvata nas prozirna vejavica. Pored razrušene kuće u glavnoj ulici, Zoli i Tuba sviraju gitare. Zoli peva ono: ‘Kaži zašto me ostavi’. Zaborav titra oko nas, on je u našoj svakodnevici…”
