Naopako neko leto. Malo sunca, mnogo kiše. Poslednje padavine baš su nanele ozbiljne štete gradu. U petak provala oblaka, crni se nebo, paraju ga munje… Za kratko vreme, Zrenjanin se našao pod vodom. Ničim izazvano. Šahtovi, kako to obično biva, ne primaju, kako se to kaže, toliku količinu vode, pa se ona sjurila u podrume, preplavila ulice po kojima si mogao da voziš čamac, sa automobila koji su se zadesili na drumu otpadale su registarske tablice pa je posle smirivanja nevremena, krenula potraga za njima. U naselju „4. juli”, na prostoru između garaža, kanal kao u Veneciji. Užas i pometnja.
Pa sad, kad sve zbrojim i sagledam, na mene je najveći utisak ostavio snimak iz zrenjaninske bolnice i to, ni manje ni više, sa porođajnog odeljenja. Ploče sa tavanice su otpadale kao lude, voda se slivala u mlazovima. Ništa kofe, brisko, bogami, kako se videlo na snimcima, bar pola metra vode.
Porodilje, trudnice, odmah su evakuisane na sigurno mesto. Našla se tu posle u obilasku i nadležni iz Pokrajine. I, ako sam je dobro razumela, krov bolnice nije kompatibilan ili tako već nešto, građevinskim uslovima. Molim? Šta me vara? Uši? Sećanje?
Jer, reč je o novoj, plavoj bolnici, ne o onim zgradicama iz doba Marije Terezije. Znači, savremena bolnica, ponos i dika srednjeg Banata, nekompatibilna sa samom sobom. Pa će se sada novi Zrenjaninci rađati u Vrbasu, u „Betaniji”… A krov će da se sredi jer su pare obezbeđene, baš je trebalo da radovi počnu u ponedeljak, ali provala oblaka požurila pa stigla u petak…
O kakvim to glupostima mi pričamo? Je l’ to ona naša savremena zdravstvena ustanova koja se, kao Skadar na Bojani, gradila od 1985. godine samodoprinosom građana svih pet opština srednjeg Banata. Decenijama. Niko te nije ni pitao, samo skidaj s plate, sve je to za naše dobro, za naše zdravlje, da ne idemo u Beograd ili Novi Sad…
Neku malu paricu dali su Republika i Pokrajina, a građani regiona još malo pa 50 miliona evra.
Stvarno, šta je to (ili tu) kompatibilno?
Ne razumem.
