Ona je tek na trećoj godini slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a već je održala samostalnu izložbu. Ime autorke je Olivera Ludoški, koja je nedavno, po prvi put, svom gradu predstavila više od 70 radova pod imenom „Ne/mir”. To je bio dovoljan povod za razgovor sa sugrađankom, nekadašnjom učenicom Zrenjaninske gimnazije.
Koliko ti znači ova izložba? – Verujem da svako delo treba da nastane iz iskrene potrebe samog autora, dok je izložba samo iznošenje potrebe publici, u nadi da će ona izazvati neku draž. Ono što mi najviše znači, jeste prilika da podelim svoj rad sa sugrađanima i podrška koju su mi pružili.
Naziv postavke nosi vrlo zanimljiv naziv – „Ne/mir”. Da li je to tvoj unutrašnji nemir ili se odnosi na treće lice? – Radi se o mom unutrašnjem nemiru koji je često produkt stanja okruženja u kojem se nalazim. Može se reći da je to lični dnevnik kroz koji se moje stanje/nošenje sa neizbežnim, smiruje i pročišćava kroz likovni izraz.
Koja tehnika crtanja je u pitanju, i koju najčešće primenjuješ?
– Radovi su različite veličine. Iako svaki od njih jeste jedinstven, u ovom slučaju funkcionišu kao celina. Tehnika je kombinovana, ali je akcenat na sintetičkoj boji. Kombinovanje prozračnih materijala sa teškim i pokrovnim, kao što je emajl lak, omogućava diverzitet teksture i samim tim doprinosi atmosferi koju želim da postignem. Za sada još uvek istražujem mogućnosti kombinovanja, ali tuš je nekako najprisutniji. On pruža mnogo opcija, s obzirom da se može koristiti i kao crtačka i kao slikarska tehnika.
Zašto si odlučila da se baviš umetnošću, odnosno slikarstvom?
– Od malih nogu sam komunicirala crtežom, a tokom svog odrastanja jasno sam uvidela da su rad na sebi i samospoznaja najvažniji. Upisivanje slikarstva je nekako bio sasvim logičan sled događaja.
Šta ili ko te najviše inspiriše dok stvaraš?
– Iako ne bih zanemarila istaživanje o temi za čiju sam se obradu odlučila, definitivno me najviše inspirišu svet oko mene i sama emocija, koja se rađa u meni. Ako govorimo o samom procesu rada, to je definitivno kvalitetna muzika!
Kakvi su ti planovi nakon studija? Da li ćeš se vratiti u inostranstvo, s obzirom da si treći razred srednje škole pohađala u Kaliforniji?
– Tada sam bila u Vudlendu, a to je bilo preko programa „A-Smajl” (A-Smyle), sadašnji „Fleks”. Biće idealno da produžim svoje školovanje ipak u inostranstvu.
Šta se trenutno krčka u tvojoj stvaralačkoj kuhinji?
– Nedavno sam započela novi projekat koji se bazira na likovnoj obradi metalnih podloga i crtežu koji je time inspirisan.
Kada se ne baviš slikanjem, šta okupira tvoju pažnju?
– Kvalitetna literatura, muzika i razgovor sa prijateljima nikada nisu na odmet!
Koji bi savet dala budućim studentima slikarstva?
– Budite istrajni, iskeni i dobro se zabavljajte.
DOSADAŠNjA IZLAGANjA Tokom srednje škole, Olivera Ludoški je imala priliku da izlaže svoje radove na godišnjoj izložbi sekcije u prostorijima Crvenog krsta. Takođe je učestvovala na izložbama u Galeriji „Hol” (AUNS), na 19. bijenalima studentskog crteža Srbije, kao i u okviru „Autvorld” (Outworld) humanitarnog muzičkog festivala i „Ritual” Festa.
