Nakon što je uspešno ostvario projekat „Renesansni duh Mediterana u Banatu” istoričar umetnosti, Dejan Vorgić, nije imao vremena za predah. Sugrađanima je priredio još jednu postavku koja od otvaranja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. U malom salonu zrenjaninskog Muzeja do početka maja izložena su dela Miltona Glejzera, najznačajnijeg grafičkog dizajnera u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Sa radovima ovog cenjenog svetskog autora javnost može da se upozna kroz jedinstvene plakate. Nastajali su od šezdesetih godina prošlog veka do 2000-ih. Najstariji je iz 1967. godine i predstavlja Boba Dilana, a najsvežiji je iz 2017.
VREDNA ZBIRKA
– Sticanjem ovih umetnina našli smo se na mapi svetskih institucija koje čuvaju zaostavštinu Miltona Glejzera. Za ovu činjenicu najzaslužniji je proslavljeni dizajner Mirko Ilić iz Njujorka koji se poznavao i sarađivao sa Glejzerom. Zajednički poduhvat započeli smo 2019. pokretanjem „Projekta tolerancija”. Predstavljen je ovdašnjoj publici kroz postavku početkom 2020. Glejzerovi plakati stigli su tri godine kasnije. Tada je Ilić održao upečatljivo predavanje o dizajn-aktivizmu – naveo je Vorgić.
Odabir dela za ovdašnji muzej, dodaje kustos, počeo je mnogo ranije, dok je Glejzer bio živ. Nakon njegove smrti i raspodele zaostavštine, deo radova stigao je na svoje odredište. U Zrenjaninu ih ima 30, i to je, s ponosom ističe Vorgić, najveća zbirka u zemlji, s obzirom na to da Muzej primenjene umetnosti u Beogradu broji 26 primeraka.
– Plakati su izloženi hronološki, u odnosu na period kada su nastali, što je najsigurniji odabir. Odmah na ulazu, s jedne strane je Bob Dilan, a sa druge „Tolerancija”. Razlika između njih je pola veka. Posetioci treba da znaju da za Miltona Glejzera umetnost nije imala granicu. Smatrao je da malim muzejima treba izaći u susret. Svoje radove je darovao Bejrutu, koji sad ima veću zbirku njegovih dela nego, recimo, Muzej „Viktorija i Albert” u Londonu – objasnio je Vorgić.
UMETNOST BEZ GRANICA Njujorčanin Milton Glejzer (1929-2020) vešto je u svom radu kombinovao komercijalnu i likovnu umetnost, stvarajući novi vizuelni jezik. Spojio je naklonost prema renesansi, italijanskom dizajnu i američkim stripovima. Dr Simona Čupić, profesorka istorije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, podsetila je prilikom otvaranja postavke da je Milton stvorio najpoznatiji logo na svetu – srce za Njujork (I love NY). Takođe, navela je da je poznat srpskoj javnosti još od 1983. kada je ponudio predlog dva plakata za Olimpijske igre u Sarajevu. Jedan od njih je prihvaćen, a sada je deo zbirke u Zrenjaninu. Poseban osvrt na Glejzerovo delo napravila je slikarka mr Jelena Gvozdenac Martinov, v.d. direktorke Muzeja.
– Često kažemo da slika govori više od hiljadu reči, ali u Miltonovom slučaju jedan plakat može definisati celu eru ili jedan grad. Njegov rad nije bio samo estetski čin, već komunikacija u svom najčistijem obliku. Glejzer nas je učio da dizajn nije samo ono što vidimo, već što osećamo i pamtimo. Verovao je da mora biti etičan, human i razumljiv svima. Gledajući ove plakate, ne posmatrate samo istoriju grafike, već i povest samovremenog društva. Ova izložba nas podseća da vrhunska svetska umetnost ne pripada samo dalekim metropolama, već i našim prostorima. Hvala svima koji su omogućili da ova kolekcija dospe u naš grad i bude deo naše zbirke. Pozivam vas da pažiljvo prošetete kroz postavku, jer svaki Glejzerov rad krije malu lekciju o tome kako posmatrati svet oko sebe – rekla je Jelena Gvozdenac Martinov.
