Kroz vekove zauzimale su važno mesto u javnom, kulturnom, društvenom i političkom životu. Bile su prve galerije, sastajališta pisaca, pesnika, balske sale, poprišta dvoboja. Za kariranim stolnjacima sklapala su se prijateljstva, kovale zavere, rušile vlade, ostavljao poslednji groš, volelo se, pevalo, plakalo…
Na koji način se stvarala „boemska rapsodija” 19. i 20. veka u Velikom Bečkereku, Petrovgradu i Zrenjaninu, sugrađani su nedavno imali prilku da saznaju u još jednoj „Šetnji kroz nasleđe” u sklopu Prestonice kulture. Upriličila ju je Turistička organizacija uz podršku Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Istoričar umetnosti Dejan Vorgić, otkrio je kako su kafane, hoteli i restorani nastajali, menjali se i oblikovali identitet grada. Posebnu pažnju privukle su anegdote o znamenitim gostima i priče koje vraćaju u vreme starih salona, jelovnika i večernjih svirača.
– Uspon ugostiteljstva počinje podizanjem varošice na nivo trgovišta. Privilegijom Marije Terezije iz 1769. uređeno je i pravo na „točenje pića”. Među prvima pominje se Gavrilo birtaš 1765. Na Gradnulici je mušterije usluživao Grigorije (1772/3), dok je u Opovačkoj mahali (kvartu) živeo izvesni Arsenije (1773). Do kraja 18. veka u Velikom Bečkereku podignuta je kameralna krčma. Srušena je 1905, a na njenom mestu nikla je Palata pravde – započeo je priču Vorgić.
„KRUNA” I „TISA”
Podjednako važan bio je hotel „Kruna” (danas Zavod za zaštitu spomenika kulture). Pominje se 1876. u oglasu kompanije „Hajnriha Frajnda” koja ga daje u zakup. Naš sagovornik veli da se ne zna kada je nastao. Velikobečkerečka štedionica dala mu je današnji izgled 1890/1891. Obnovljen je kafanski deo u prizemlju, sobe, plesna sala, letnja bašta u atrijumu. Zgrada je modernizovana uvođenjem električnog osvetljenja i vodovoda.
– Između dva rata menja naziv u „Srpska kruna”. Nakon proglašenja za opštenarodnu imovinu 1952. stvaraju se ugostiteljska preduzeća „Zlatibor” i „Zvezda” iz kojih nastaje „Tisa”. Restoran ubrzo stiče popularnost, zahvaljujući kvalitetnom bifeu i podijumu za igranke, ali i odličnoj domaćoj kuhinji, ribljim specijalitetima, kasnije i piceriji. Prilikom posete Zrenjaninu 1958, doživotni predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito proveo je u njoj jedno veče. U vremenu kada je sjaj „Tise” počeo da bledi, u zadnjem delu, otvoren je 1991. „Stefani”. Uz kafanski prostor imao je i teretanu. Pored brojnih proslava, sugrađani pamte koncerte između ostalih „Atomskog skloništa”, „Nevernih beba”, Pante Šiklja Nafte. Dešavanja zamiru 2012. – naveo je Vorgić.
KAFANA „ŠOLjOM” I HOTEL „VOJVODINA”
Zrenjaninska Biblioteka, manje je poznato, uselila se u nekadašnju kafanu „Šoljom”.Sagradio ju je 1891. Paul Bauer kao najamnu palatu. Šest godina kasnije, dodaje naš sagovornik, u prizemlju se otvara pivnica. Gazda 1919. postaje Đorđe Šoljom, po čijem prezimenu će ostati upamćena. Prelazi u vlasništvo njegovog sina Stevana do 1936, kada je zakupljuje čuveni ugostitelj Nandor Vereb – Vrabac. Krstio ju je „Korzo”.
– U njoj je književnik i prevodilac Ivan Ivanji (1929-2024) kao dete jeo svoje omiljene kobasice koje mu je deda kupovao. Nakon Drugog svetskog rata objekat je nacionalizovan i gubi pređašnju funkciju – saznali su od vodiča zainteresovani sugrađani.
Stari hotel „Vojvodina” podignut je 1886. prema planovima gradskog inženjera Ferenca Pelcla na mestu male gostionice. U prizemlju je danas Komercijalna banka, a veći deo sprata je bez namene. U vreme nastanka zvao se „Roža” po vlasniku Franji Roži. David Kon ga preuzima 1921, dajući mu ime koje i danas traje. Preuređuje eksterijer, enterijer i stvara najmoderniji objekat na ovim prostorima.
– U međuratnom periodu samo jednom se u njemu našao književnik i diplomata Miloš Crnjanski. Nakon 1945. čest posetilac postaje Todor Manojlović. Tito je gostovao u par navrata 1958. i 1969. Publiku je 60-ih godina zabavljao Toma Zdravković, a dve decenije kasnije i Lepa Brena (Fahreta Jahić). Pored starog, na mestu hotela i gostionice „Kod mađarskog kralja” sazidan je 1971. novi. Uz naknadnu rekonstrukciju hotel je i danas u funkciji – rekao je Vorgić.
„KUKI”, „M”, „KROKODIL”, „ROKSI”
Dok se gradio novi Dom omladine (1974/78) mladi nisu imali prostor za izlaske. Silom prilika okupljali su se po starim kafanama, parkovima ili na Korzou. Ispred „Tekstila” viđeni su hipici, a neposredno kraj njih pankeri. Nešto dalje, niz ulicu, ispred „Mode”, stajali su šminkeri. Kod „Gramaga”, agencije „Putnik” i nekadašnje autobuske stanice, sa preke strane, ljudi sa sela čekali su prevoz.
– Početkom 80-ih žila kucavica postaje Gimnazijska sa okolinom. Iako se danas „lome koplja” koji su bili prvi, većina se slaže da su to kafići „Kuki” i „M”. Ubrzo se osnivaju: „Borsalino”, „Krokodil” (današnji „Mistik”), „Roksi”. U neposrednoj blizini nalazio se „Patak”. Tokom 90-ih popularan je bio „Maks”, „Dvorište”, „Loft” (kolokvijalno „Kod Limenog”). Sećanje na prošla vremena čuva „Biblioteka”, (osnovana 2009. na mestu „M”-a) i „Kafemat” (od 2015. umesto „Maksa”). Poznati su bili i: „Zeleno zvono”, „Havana”, „Pasaž”, „Green” „Klupče”, „Mravinjak”, „Angolo”…
MIROSLAVA MALBAŠKI FOTO: ZBIRKA PRIMNJENE UMETNOSTI ZRENJANINSKOG MUZEJA i ARHIVA LISTA „ZRENJANIN”
RADNJE ORIJENTALNIH PROIZVODA
Kako je zabeleženo, prva poslastičarnica u Velikom Bečkereku zvala se „Ramis”. Osnovana je tokom dvadesetih godina 20. veka u prizemlju Demkove kuće (Ulica kralja Petra Prvog). Druga se pominje 1936, a gazdovao je Elmez Ilijazović. Nakon Drugog svetskog rata ovaj trend i dalje je u usponu. Rvač i poslastičar Jahja Haliti iz Gostivara otvara 1951. čuveni „Sport”. Zrenjaninci su od njega kupovali limunadu, kafu, bozu, baklave, šampite, krempite, bombone, sladoled i alvu. Radnju u glavnoj ulici i danas upešno vodi treća generacija ove porodice.
