Film „Druga strana svega“ Mile Turajlić, ovenčan glavnom nagradom na 30. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA), krajem prošle godine, premijerno je sinoć prikazan u velikoj sali Kulturnog centra Zrenjanina.
Gosti su bili Srbijanka Turajlić, glavna akterka filma, dugogodišnja društvena aktivistkinja i univerzitetska profesorka, rediteljkina majka i Mila, koje su uzbudljivu komunikaciju sa filmskog platna prenele na publiku sa kojom su razmenile energiju, emocije i sećanja na događaje pre i posle 5. oktobra… Medijator je bila Ankica Dostanić, zadužena u Kulturnom centru za odnose sa javnošću.
Filmskim jezikom portretišući svoju porodicu kroz nekoliko generacija Mila Turajlić je uspela da poveže ličnu i opštu priču, na istorijskom planu, koju jednako razumeju i ovde, i u Evropi, i preko okeana… Kako kaže rediteljka, to nije očekivala, kao što nije ni imala unapred pripremljen plan kako će teći filmska priča.
Film je pun simbola, poput vrata koja su, punih 70 godina, odvajala prostor u stanu i razmeđe dve zapravo slične životne priče (porodice Turajlić i Nade Lazarević, „podstanarke“ u njihovom stanu), do pitanja, promišljanja, nagoveštaja, potkrepljenih izvornim dokumentarnim materijalom iz arhiva Beča, o događajima u Beogradu devedestih, njihovim posledicama i odjecima danas… O ratu i ratovanjima, revoluciji i revolucionarima, hrabrosti i bojažljivosti, očekivanjima i razočarenjima… Vremenu neposredno nakon Drugog svetskog rata, studenstskim demonstracijama, raspadu Jugoslavije, sankcijama, bombardovanju zemlje, stradanjima na ratištima, inflaciji, preživljavanju… I (ne)odustajanju, izazovima za ove i buduće generacije.
Nakon svega, Srbijanka Turaljić poručuje: – Najvažnije je da pronađete svoj identitet, da radite za dobro zemlje i da ostvarite svoje snove… Pa makar, naknadno, znali da se o ovoj zamlji, kako kaže, uvek rešavalo negde drugde.
Srbijanka Turlajić u filmskoj priči, u jednom trenutku, kaže ćerci, ne krijući emocije, da je za sve kriva… Ali, u životu, sasvim je sigurna, ne treba gubiti nadu. Iako Mila smatra da nije po prirodi hrabra, hrabrost je već sama činjenica da se latila ovakvog posla. Ona je, kako je ispričala, „Drugu stranu svega“ snimala pet godina, a samo za montažu bilo je neophodno godinu i po dana.
U obrazloženju žirija Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA) se kaže: „Jedan stan postaje metafora i za bivšu Jugoslaviju i za trenutnu političku klimu u regionu. U prostoru u kojem su prošlost i sadašnjost u neprestanom dijalogu otkrivamo lik koji inspiriše. Kroz autorkinu kameru upoznajemo njenu majku – prosvećenu ženu koja je život posvetila političkom aktivizmu. Poetski strukturisana, lepota ovog lika naprosto odjekuje“. U žiriju su bili Zaradasht Ahmed – Norveška, Galia Bador – Izrael, Ernesto Pardo – Urugvaj, Diana Sanchez – Kanada i Frank Scheffer – Holandija.
Filmska storija od stotinu minuta trenutno je na repertoaru beogradskih bioskopa.
