Banatska književna scena obiluje vrhunskim autorima. Mnogi su ušli u udžbenike, lektire, ili su deo svakodnevne literature. Pomalo nepravedno zapostavnjen je Vojislav Voja Despotov. Prema rečima kritičara, spada u stvaraoce višestruke vokacije. Primarno pesnik, bavio se i graničnim formama verbalne i vizuelne umetnosti, esejistikom, prozom i prevodilaštvom.
U svim tim područjima pokazivao je izrazitu potrebu da bude ne samo savremen i aktuelan, već uvek nov i neobičan. „Petrovgradska prašina” i „Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i srednjeg Banata” spadaju u dela prvenstveno namenjena deci, ali i odraslima. Zbog svoje kratke i naizgled jednostavne forme okarakterisani su kao „romančići”.
Stvorenja koja Despotov pominje i sa kojima se čitaoci mogu sresti su: Andraci, Beli pekarski miševi, Deda Mitin magarac, Štrk, Som Begejski, Zmaj Mikul, Četiri konja debela, Debela kuma, Šunka s tavana, Jepur, Škripavi đeram, Kajka materina i mnoga druga. Pojedini junaci inspirisani su stvarnim ljudima iz autorove okoline (Inženjer Šajtinac, Avijatičar Kirćanski, brat i sestra Crkvenjakov).
ODA PETROVGRADU
Upravo sa navedenim likovima moći će da se upoznaju i zrenjaninski mališani u najnovijoj predstavi „Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i srednjeg Banata” na kojoj vredno radi lutkarski ansambl. Predvodi ih reditelj i dramaturg Nikola Zavišić. Treći put sarađuje sa Narodnim pozorištem „Toša Jovanović”. Postavio je dramske komade: „Slika napoznatog” i „Romeo i Julija”. Kako je za naš list ispričao, sa likom i delom Vojislava Voje Despotova se prvi put susreo. Rado se upustio u ovu, jedinstvenu avanturu.
– Bavimo se imaginarnim čudovištima koja su za nas, kao i za Despotova, stvarna. Romani sa kojima smo se susreli su autorove „crtice” i nisu dosledne. Neke stvari se, prosto, gube u magli. Najteže je bilo celu priču emotivno povezati. Enciklopedija čudovišta nam je bila polazna ideja. Sagledana je kroz prizmu jednog dečaka koji je odrasto u gradu kojeg više nema. Zamislili smo je kao odu Petrovgradu i ljudima koji su u njemu živeli – rekao je Zavišić.
Dodao je da su Despotovljevi romani neiskorišćeni dragulji. Objasnio je i zašto nije menjao naziv komada i kome je namenjen.
– Namerno sam ostavio piščev original, da lome jezik i mozak svi oni koji pokušavaju da se njime bave. Volim duge naslove, jer, sami po sebi, traže više pažnje. Predstava je porodična. Voleo bih da deca dođu u pratnji starije braće, sestara, drugara. Neka povedu i roditelje, bake, deke. Tako bi objedinili one koji se sećaju Petrovgrada o kojem piše Despotov, starije koji pamte te priče i najmlađe koji još uvek ništa ne znaju – kazao je naš sagovornik.
REČ GLUMACA
Reditelju je najzahtevnije bilo da napravi dobar papirni avion, što ga je vratilo u detinjstvo. I ovog puta koristio je postupak kao i u „Slici nepoznatog”, dve kamere i montažu uživo.
– Vojina eklektičnost sa njegovim literarnim crticama u nama je proizvela scensku eklektičnost. Predstava ima elemente animiranja, nije klasična lutkarska. Sadrži delove blek lajt teatra, odnosno igre svetla i tame. Žanrovski se može definisati kao triler, krimi drama, horor. Za svaki od njih smo pokušali da nađemo odgovarajući jezik. Poseban pečat dala je Blagovesta Vasileva koja je uspela da oživi Vojin svet – objasnio je Nikola Zavišić.
Mladog i talentovanog Predraga Grujića publika ima priliku da gleda u predstavama: „Dečak i mesec”, „Uspavana lepotica”, „Pradevojčica”, „Neko se uselio u onu staru vilu”, „Čudnovate zgode Šegrta Hlapića”, „Giga pravi more”. Briljirao je kao čuveni naučnik u komadu „Miša Idvorski Pupin”. Ovog puta „uskače” u cipele Žive Kuručkog, petrovgradskog istoričara.
– Despotov kaže da je od njega ostao samo kažiprst. Kada u delu treba nešto da se razreši, obično se kaže: „Šta bi o tome rek‘o Živa Kuručki” (smeh). Predstava je po svemu drugačija, pre svega jer nemamo klasične lutke. Spoj je različitih ideja naših i rediteljevih. Romani koje smo spojili su zanimljivi zbog fragmentarnosti. Izazov je bio od njih sklopiti priču, što nam je oduzelo dosta vremena. Bilo nam je interesantno jer smo je gradili korak po korak – ispričao je Grujić.
ZANIMLjIV ZADATAK
Marija Pantin je, pored nekoliko čudovišta, dobila da bude Inženjer Šajtinac i Ciganin Parauća.
– Volim ovakav princip rada. Nisam ranije imala prilike da se u ovome okušam. Posebno su bile interesantne radionice kroz koje smo prolazili. Stekla sam novo iskustvo – kazala je Pantin.
Kristian Kardoš je skoro dve decenije deo Lutkarskog ansambla. Tokom karijere dobijao je razne uloge. Sada će pričati priču i mališane voditi kroz svet čudovišta.
– Mi smo samo pretpostavili kako ona izgledaju. Tačan opis zna samo Despotov u svojoj mašti. Do sada sam bio narator, ali ovog puta je sve drugačije. Oživeću i poneko biće, postati pisac…
Predstava je višeslojna, prinicip je drugačiji i svako je dobio više junaka, što je zanimljiv zadatak – kazao je Kardoš.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović
STVARAJU SVET ZA MALIŠANE
U predstavi igraju: Nataša Milišić, Snežana Popov, Marija Pantin, Kristian Kardoš i Predrag Grujić. Elemente scene, kostime i objekte za igru izradila je Blagovesta Vasileva. Za video montažu uživo zaduženi su Bojan Kapriš i Jelena Pantelić. Premijera je zakazana za 22. mart.
