ZRENJANINSKI „NEIMAR” JE PRIMER USPEŠNE PRIVATIZACIJE

Domaćinsko poslovanje garantuje uspeh

Umesto blatnjavog odležališta sa brdima glinene zemlje, došli smo na lepo uređen i betoniran prostor sa koga je posle kišnog vikenda bager „kašikom” podizao i ubacivao kubike sirovne na pokretne trake. Dalje se nalazi glineno zemljište, a put vodi u pogon preduzeća „Neimar”, odakle izlaze gotovi giter verikalni i horizontalni blokovi i odlaze do tunelskih peći.

– Mnogo toga se promenilo, a posebno je značajno to što više nema napornog fizičkog rada koji se decenijama vezivao za ovu delatnost. Sada je sve „na dugme” i uspešno funkcioniše. Kvalitet proizvoda je standardan, a rastur minimalan. Smanjen je broj radnika, od kojih su nekada u 80 odsto bile žene. Velike zasluge u tome ima „Keramika Jovanović” i njen vlasnik Budimir Jovanović koji nam je omogućio humanije uslove rada i bolju zaštitu životne sredine – ističe Ištvan Čikoš, poslovođa u proizvodnji.

On je zaposlen pre 36 godina kao kvalifikovani električar, da bi sada stigao do pozicije prvog čoveka u proizvodnom lancu. Predrag Pajić, poslovođa na održavanju pogona, naglašava da je u „Neimaru” sve unapređeno – od tunelskih peći, preko proizvodnih traka do robota koji besprekorno funkcionišu.
– Manje je ljudi u proizvodnji, ali je u procesu rada potrebna stalna prisutnost i kontrola. Naše tunelske peći nekada su imale pogon samo na plin, a danas i na koks. Ovo je rudarski posao. Mašine su u stalnom dodiru sa zemljom, ima i oštećenja, odnosno habanja. Zbog toga vodimo računa da sve besprekorno funkcioniše. Rečju, domaćinski radimo, budući da smo mi kao jedna velika porodica. Nastavljamo tamo gde su naši roditelji ili najbliži stali. Zato je „Neimar” za nas nešto više od običnog proizvodnog pogona – kaže Predrag Pajić.

Negovanje tradicije i dobrih međuljudskih odnosa, kao važnog segmenta u poslovanju, krase ovo preduzeće. To potvrđuje i Milena Burnjaković. Ona je na čelu „Neimara” gde je zaposleno 65 radnika, od kojih je veoma malo žena.
– Sada su novi uslovi rada, fizički deo smanjen je na minimum. Moja majka je iz ovih pogona otišla u penziju. Ja sam ovde od prvog dana privatizacije i najodgovornija sam za poslovanje. Nije mi teško, jer iza „Neimara” stoji jedna takva kompanija kao što je „Keramika Jovanović”. Mnogi ovakvi pogoni u državi su nestali, a mi smo opstali najviše zahvaljući sigurnosti koja se odnosi na proizvodnju i plasman gotovog proizvoda – kaže direktorica Milena Burnjaković.

Naglašava da je 2022. godine zabeležena rekordna proizvodnja od 16 miliona različitih blokova. Za ovu godinu plan je oko 13 miliona, od čega se deo izvozi u Rumuniju i Mađarsku. Naša sagovornica dodaje da je u građevinarstvu izuzetno složena situacija, kao i da se na tržištu sve više traže giter blokovi većih gabarita.
– Zaposleni u našem kolektivu imaju materijalnu sigurnost. Plata u svim godinama od privatizacije pa do sada nikada nije kasnila. Pri zapošljavanju prednost imaju oni čija je porodica vezana za „Neimar”. U narednom periodu cilj nam je da se još više tehnološki unapredimo. Imamo obezbeđenu sirovinu za duži vremenski period – rekla je direktorica Burnjaković.

U krugu „Neimara” uredno su složene palete zidanit, tavaničnih i drugih blokova. Šleperi „Keramike Jovanović” i drugih prevoznika strpljivo su čekali da se natovare i krenu put domaćih i stranih destinacija. Sezona proizvodnje privodi se kraju, a valja ostaviti i zalihu za zimu, kada na kratko stanu proizvodne trake.

Tekst i foto: Nikola Božović

IZBEGNUTO GAŠENJE
Pre pedesetak godina GIK „Banat” važio je za jednu od najmoćnih i najkompletnijih građevinskih firmi u Jugoslaviji. Početkom devedesetih godina prošlog veka navedeni kolektiv je otišao u stečaj i njegovi delovi su se uglavnom raspali. „Neimar” je taj tranzicioni period preživeo, a zaposleni su imali sreću da je novi poslodavac u toj proizvodnji prepoznao perspektivu.

OD CIGLANE DO INDUSTRIJE
Podaci govore da je na današnjoj lokaciji „Neimara” (Mihajlovački put) još davne 1860. godine postojala ciglana Save Gojkova. Ceo vek se tamo uglavnom odvijala ručna proizvodnja, da bi od 1980. godine prerasla u industrijsku. Današnji „Neimar” obuhvata prostor od 25 hektara. Uz prerađivačke kapacitete u neposrednoj blizini objekta ima sirovinsku osnovu u zemljištu kojim raspolaže.

PLAĆENI ODMOR
Zaposleni u „Neimaru” tokom zime odlaze na odmor o trošku poslodavca. Na nekoj planini ili banji u Srbiji imaju priliku da se druže, predahnu i pripreme se za novu proizvodnu godinu.