Prošla je decenija i po od kada u Zrenjaninu, zbog povećane koncentracije arsena, voda za piće zabranjena za korišćenje. Prošle su i četiri godine otkako i Zrenjaninski socijalni forum (ZSF) razgovara sa građanima o ovom problemu, a poslednji je održan u četvrtak, u Klubu „Dositej” na Lesnini – Mesna zajednica „Dositej Obradović”. Moderator je bio Miroslav Samardžić, a uvodno izlaganje je održala Miroslava Pudar, novinarka.
Budući da se radi o zdravstvenom problemu koji pogađa stotine hiljada ljudi u Vojvodini, njime treba da se bavi Vlada, smatra Samardžić.
– Neophodno je da Vlada formira komisiju koja će istražiti sve činjenice u vezi sa izgradnjom postrojenja u Zrenjaninu i koja će, na osnovu stučnih analiza, doneti sud o tome da li je ta tzv. „fabrika vode” u stanju da obezbedi količine potrebne gradu i kvalitet vode koji odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode. Podsećamo da bi, čak i ako postrojenje reši problem grada, bez ispravne vode za piće i dalje ostali stnovnici sela na teritoriji Grada Zrenjanina – rekao je Samardžić.
VIDI LI SE PUT DO ISPRAVNE VODE?
Zabranom upotrebe vode 2004. godine je došlo do kulminacije nečega što je vekovima predstavljalo problem. Građanima je iz džepa otišlo na milione evra za flaširanu vodu, podsetila je Miroslava Pudar.
– Trgovci vodom i opremom za vodu ovde imaju sigurnu zaradu. Da vlastima ne veruju, građani pokazuju javnim akcijama. Održano je na desetine protesta, uličnih akcija, performansa, tribina, polemika, sučeljavanja, snimani su filmovi. Dokumentarac „Zrenjaninski rašomon”, u produkciji Zrenjaninskog socijalnog foruma i Radničkog video kluba, prikazao je muke građana koji zbog nedostaka novca moraju da koriste javne eko-česme i tegle vodu do kuća. Gradska kuća polivana je vodom, zatrpavana balonima, dovođeni su stručnjaci koji su iznosili svoje viđenje problema. Mediji su dali svoj doprinos, sve sa ciljem da se skrene pažnja na problem i da se on reši. Ovog proleća građani su zbog vode ponovo bili na ulici. Zbog problema sa izgrađenim prečistačem koji nikako da počne da radi, Zrenjanin je u junu posetila i premijerka Srbije, uz nova obećanja i finansijsku pomoć da se poprave kvarovi na postrojenju koje nije proradilo – rekla je Miroslava Pudar.
GRAĐANSKI PREOKRET: DESETINE MILIONA JAVNOG NOVCA
U radu tribine učestvovao je i Dušan Kokot iz Građanskog preokreta.
– Konzorcijum kojem se preko gradskog komunalnog preduzeća daju desetine miliona dinara javnog novca sastoji se iz tri povezana mikro – pravna lica sa ukupno šest zaposlenih i kapitalom od svega 128,2 miliona dinara. Jedan član tog konzorcijuma nije podneo zakonom obavezni redovni godišnji finansijski izveštaj za 2018. godinu, a drugi je imao račun u blokadi tokom 2018. Gradsko preduzeće ima sklopljen ugovor o zajmu u kojem je zajmoprimac jedan član konzorcijuma „Sinerteh” koji može da povlači novac „po potrebama”. Iz dopisa se vidi i da je JKP „Vodovod i kanalizacija” dva puta kao jemac privatnog investitora plaćalo trećim licima za kupljenu robu. Naglašavam, ugovorna obaveza privatnog investitora je bila izgradnja i puštanje postrojenja u rad u roku od osam meseci, što je isteklo pre četiri godine – rekao je okupljenim građanima Dušan Kokot, iz Građanskog preokreta i postavio pitanje ko, zapravo, finansira izgradnju postrojenje za prečišćavanje vode i po kom osnovu privatni investitor sebe naziva vlasnikom postrojenja koji će građanima naplaćivati uslugu prečišćavanja vode?
NOVAC IZ EVROPSKIH FONDOVA DOSTUPAN
Miroslava Pudar je, podsećajući na istorijat vodosnabdevanja, rekla da su traženi odgovori koliko je budžetskog novca dato privatnom investitoru za prečistač vode, kako je utrošeno 67,5 miliona dinara pozajmice i ko analizira prerađenu vodu u Zrenjaninu.
Najvažnija tema je, ipak, da novac iz Evropskih fondova za modernizaciju vodovodno-kanalizacionih sistema nije nedostupan. Kao što podseća profesor Božo Dalmacija, šef departmana za hemiju Tehničkog fakulteta u Novom Sadu, Evropska unija je za radove kakvi su Vojvodini i Srbiji potrebni za ekološko uređenje voda stavila na raspolaganje 5,6 milijardi evra. Od te sume, čitavih 4,7 milijardi evra je namenjeno fabrikama za pripremu pijaćih voda i fabrikama za preradu otpadnih voda. Procena je da bi dve trećine bilo neophodno Vojvodini, a najviše srednjem Banatu.
Otkud onda potreba zrenjaninskih vlasti da pogon prečistača poveri privatnom investitoru a da prečistač otpadnih voda planira kao privatno-javno partnerstvo? Privatizacija vodnih preduzeća odavno se u najrazvijenijim zemljama pokazala kao neuspešan poduhvat.
Tokom razgovora je rečeno i da je zbog „fabrike vode” promenjen i Zakon o komunalnim delatnostima.
SKUP POSAO ZA TRI ODSTO PIJAĆE VODE
U razgovor se od prisutnih uključila i Ljiljana Stojačić, po struci tehnolog, napominjući da se gradi skup pogon a da se ne zna kakav će biti kvalitet pri iscrpljivanju rezervoara. Ona je naglasila da nije važno samo to kakvi su parametri vode na izvorištu, već kod krajnjeg korisnika, u najudaljenijoj kući u gradu. Govorila je i o uticaju podzemnih voda i potencijalnim zagađivačima. Ona je rekla da će 97 odsto vode biti korišćeno kao tehnička, a samo tri odsto kao pijaća, i da bi logično bilo da se prave male fabrike. Ljiljana Stojačić je posebno govorila o vodovodnim cevima i da treba napraviti procenu u kakvom je stanju vodovodna mreža s obzirom na to da ima i azbestnih cevi.
– Membrane su osetljive i ako puknu, sva nečistoća će ući u vodovod, tako da je to opasna metoda prečišćavanja. Voda je puna koloidnih materija koje ne mogu da idu na reverzibilnu osmozu – rekla je Stojačić.
Sonja Pernat je rekla da su svi Zrenjaninci pod istim krovom i da zaslužuju da piju zdravu vodu, pre svega zbog dece.
– Imam troje dece i jedva čekam da dobijemo ispravnu vodu, a čini se kao da smo još na početku, svi smo oštećeni – istakla je Pernat.
Dejan Janjić, jedan od retkih mlađih stanovnika ovog kraja koji je prisustvovao razgovoru, zatražio je da se građani na protestima za vodu okupe u većem broju, ali je pomenuo i druge probleme koji tište građane i uništavaju životnu okolinu.
POVEĆANE VREDNOSTI ARSENA I DIJABETES 2
Miroslava Pudar saopštila je rezulatate istraživanja dr Dragane D. Jovanović o povezanosti povećane koncentracije arsena u vodi za piće sa pojavom dijabetesa tip 2. Radi se o doktorskoj disertaciji odbranjenoj na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2013. Istraživanje je sprovedeno u Zrenjaninu. Povećana koncentracija arsena u vodi postoji u mnogim mestima u Vojvodini. Do istraživanja dr Jovanović uglavnom se ukazivalo na kancerogenost arsena.
– Rezultati istraživanja su pokazali da je standardizovana stopa incidencije novodijagnostifkovanih od dijabetesa tip 2 značajno veća u izloženoj populaciji nego u neizloženoj. Značajno je veći rizik za oboljevenje od ove bolesti kod izloženih arsenu iz vode za piće u odnosu na neizložene. Takođe, rezultati istraživanja su pokazali da postoji značajna povezanost između koncentracije arsena u kosi ispitanika i koncentracije arsena u vodi za piće koju su konzumirali. Takođe, izloženost povećanim koncentracijama arsena povećava rizik za češću pojavu makrovaskularnih i mikrovaskularnih komplikacija dijabetesa tip 2 i lošu glikoregulaciju – navedeno je u doktorskoj disertaciji.
