(432) Participativno budžetiranje – prilika za interes građana
Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Decentralizovan pristup i ekonomske politike koje se sprovode po principu „odozdo” jesu u osnovi lokalnog ekonomskog razvoja. Smisao ovakvog pristupa jeste da lokalno stanovništvo dobije priliku da utiče na proces donošenja razvojnih odluka na lokalnom nivou, kao i na njihovo sprovođenje.
Različiti su oblici participacije lokalnog stanovništva: (a) učešće u izbornom postupku prilikom izbora političkih kandidata, (b) ukazivanje na određene probleme i/ili nepravilnosti i (v) samostalno rešavanje problema na nivou lokalne zajednice. Pomenute aktivnosti građani mogu obavljati individualno ili udruženo. Daleko su efikasnije one aktivnosti koje se sprovode organizovano (udružene akcije), budući da je „pregovaračka pozicija” grupe jača od pojedinačne. Pored toga, u procesu participacije stanovništvo može imati pasivnu i aktivnu ulogu. Ukoliko građani „samo” glasaju za određene ideje i dalje se ne uključuju u razvojni proces, oni na taj način delegiraju pravo na upravljanje lokalnom zajednicom lokalnim političarima (ovo je pasivan pristup). Aktivniji pristup pretpostavlja da se građani uključuju u svakodnevna dešavanja u svom gradu sa namerom da poboljšaju razvojne rezultate i kvalitet života u njemu.
Praksa razvijenih zemalja i gradova je pokazala da ljudi kvalitetnije žive u sredinama u kojima se uvažava i primenjuje tzv. koncept participativne demokratije, umesto u nas još dominantnog oblika, reprezentativne demokratije.
Proces planiranja, izrade i usvajanja lokalnog budžeta je od velike važnosti za funkcionisanje lokalne samouprave, a direktno utiče i na kvalitet života i rada u gradu/opštini. Dosadašnja praksa je pokazala da učešće (participacija) građana u procesu planiranja i izrade lokalnog budžeta može unaprediti upravljanje lokalnim javnim finansijama, te doprineti efikasnijem i efektivnijem trošenju sredstava. Ipak, do sada u Srbiji učešće građana u budžetskom procesu nije zastupljeno u potrebnoj meri. Postoje, međutim, inicijative da se tzv. participativno budžetiranje implementira u rad pojedinih lokalnih samouprava. Zrenjanin je jedan od gradova u Srbiji u kojem je ovaj postupak započeo.
Programi participativnog budžetiranja su u Srbiji i okruženju relativno novi mehanizmi za kreiranje i sprovođenje javnih politika na lokalnom nivou. Participativno budžetiranje je proces koji uključuje građane i ostale zainteresovane strane u određivanje prioriteta i donošenje planova potrošnje u okviru budžeta lokalne samouprave. Drugim rečima, građani dobijaju priliku da predlažu projekte koji će biti finansirani iz gradskog/opštinskog budžeta. Na taj način predstavnici lokalne vlasti „osluškuju” građane i bolje razumeju njihove želje i potrebe. Ovakve inicijative imaju za cilj jačanje uloge koju mediji, civilni sektor, predstavnici lokalne privrede i građani imaju u demokratskim procesima na lokalnom nivou, kao i jačanje kredibiliteta javne administracije.
