Piše: dr Dejan Molnar docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Na nivou privrede kao celine treba u kontinuitetu pratiti i tumačiti dve vrste tokova stranih direktnih investicija (SDI): (a) neto prilive i (b) neto odlive. Neto prilivi SDI na godišnjem nivou predstavljaju rezultat investiranja i dezinvestiranja stranaca u posmatranoj privredi. Neto odlivom SDI se prate investicione aktivnosti domaćih privrednika izvan domaće privrede, odnosno u inostranstvu. Pozitivna vrednost neto odliva SDI tokom određenog perioda ukazuje na to da su domaći privrednici više ulagali u inostranstvo nego što su iz inostranstva povlačili svoj kapital i/ili profit. Suprotno, negativna vrednost neto odliva SDI znači da su domaći poslovni ljudi u većoj meri vršili repatrijaciju profita iz inostranstva u svoju zemlju nego što su ulagali izvan granica svoje države.
Ovi pokazatelji nam obezbeđuju informacije o sposobnosti domaće privrede da obezbedi sredstva za investiranje iz inostranih izvora (u vidu SDI), kao i sposobnost drugih privreda da privuku sredstva domaćih ulagača. Za potrebe međunarodnih komparacija, podaci o neto prilivima i neto odlivima SDI na godišnjem nivou se obavezno moraju posmatrati i u relativnom izrazu, odnosno kao njihov udeo u BDP-u konkretne zemlje. Jer, po sebi je jasno da veće i razvijenije države, po pravilu, ostvaruju i veće apsolutne vrednosti priliva i/ili odliva SDI.
Kako prema ovim pokazateljima stoji Srbija, u poređenju sa nekim od zemalja zapadnog Balkana? Za ove potrebe koristili smo zvanične podatke Svetske banke o neto prilivima i neto odlivima SDI, pomoću kojih smo, potom, izračunali odgovarajuće prosečne vrednosti za period 2012-2016. godina. Tako je u Srbiji tokom analiziranog perioda u proseku ostvaren neto priliv SDI od 4,92% BDP-a, kao i neto odliv SDI od 0,78% BDP-a. Tokom istog perioda odgovarajući pokazatelji za odabrane zemlje su sledeći – Albanija: neto priliv SDI 8,76% BDP-a i neto odliv SDI 0,48% BDP-a, Crna Gora: neto priliv SDI 11,76% BDP-a i neto odliv SDI -0,49% BDP-a, Makedonija: neto priliv SDI 3,19% BDP-a i neto odliv SDI 0,65% BDP-a, BiH: neto priliv SDI 2,04% BDP-a i neto odliv SDI 0,21% BDP-a. Kada je u pitanju neto priliv SDI, od zemalja zapadnog Balkana smo u lošijoj poziciji od Albanije i Crne Gore (koje imaju veći udeo neto priliva SDI u BDP-u), a nešto smo bolji od Makedonije i BiH. Međutim, važno je istaći, kako sa analitičkog aspekta, tako i sa stanovišta vođenja ekonomske politike, činjenicu da smo u grupaciji navedenih zemalja najlošiji u pogledu neto odliva SDI (imamo najveći udeo neto odliva SDI u BDP-u). To znači da naši privrednici, u poređenju sa domaćim privrednicima iz drugih zemalja iz našeg uzorka, najviše ulažu u druge privrede, što može biti signal i ne baš tako kvalitetnog i za domaće poslovne ljude podsticajnog investicionog ambijenta.
