65 GODINA LISTA „ZRENJANIN“: Bez mladih nema budućnosti
„Ne, ne, novine kupujem dedi i babi”, odgovorio nam je tridesetogodišnjak kada smo ga nedavno u „Gomeksovoj” prodavnici pitali kome je namenio „Zrenjanin” – roditeljima ili, što liči na naučnu fantastiku, možda on čita ovaj nedeljnik.
Nastao u vreme kada i njegove najveće fabrike, jednom od retkih ostataka nekadašnje ekonomske moći banatske prestonice, ostali su mu verni uglavnom penzioneri, nekadašnji radnici kolektiva u sastavu „Servo Mihalja”, „Tekstinda”, „Metinda”, „Naftagasa”…
Višedecenijske navike, da petkom prelistaju „Zrenjanin”, oni se ne odriču uprkos sve većoj besparici i internetu koji polako, ali sigurno, ulazi i u njihove domove.
Iako odgovarajućim istraživanjem nismo proverili tu pretpostavku, u redakciji se slažemo da su najčešći kupci naših novina njegovi vršnjaci, ako ne i nešto stariji sugrađani. Jedna od naših najčitanijih i najtiražnijih rubrika, „Čitulje i pomeni”, dokaz je, nažalost, da je ovakvih kupaca, naših najvernijih čitalaca, sve manje ispred kioska i u prodavnicama u kojima se prodaje „Zrenjanin”.
Tek kada uspemo da onaj tridesetogodišnjak s početka priče kupi naše novine da bi ih i sam prelistao, kad osvojimo i tog mladog čitaoca, možemo reći da će „Zrenjanin”, u štampanom izdanju, opstati na tržištu…