SVETISLAV BASARA, 31. LAUREAT PRESTIŽNOG ZRENJANINSKOG PRIZNANJA
Stvaralac koji se zalaže za novo i provokativno
Nagrada za moderni umetnički senzibilitet Fonda „Todor Manojlović” za 2022. odlazi u ruke Svetislava Basare. Ovu odluku su jednoglasno, na sednici, doneli članovi Upravnog odbora: predsednik Nenad Šaponja, Petar V. Arbutina, profesor dr Gojko Tešić, Vasa Pavković i Milan Bjelogrlić, upravitelj Fonda i direktor zrenjaninske Biblioteke pod čijim se patronatom nagrada i dodeljuje.
Svetislav Basara romansijer, esejista, pripovedač i dramski pisac, autor je više od 20 dela i dobitnik brojnih domaćih priznanja. Njegovu „Famu o biciklistima” mnogi smatraju jednim od najboljih romana devete decenije 20. veka. U saopštenju se navodi da preko četiri decenije njegov stvaralački glas predstavlja jedan od najautentičnijih fenomena savremene domaće književnosti. Krećući, kako od izabrane tradicije naše literature, ali i složenih iskustava postmodernizma svetske kulturne scene, Basara demistifikuje teme i ideje, likove i pojave u našoj istoriografiji i literaturi.
NA SVETLOM TRAGU TODORA MANOJLOVIĆA
– Zalažući se po svaku cenu za novo i provokativno, Svetislav Basara na svetlom tragu dela Todora Manojlovića omogućava srpskoj literaturi da bude dinamična, spremna na kreativni rizik i seriozna u tretmanu životne i književne realnosti, obeležavajući tako poetički inovativne puteve umetničke originalnosti i intelektualne hrabrosti – navodi se u odluci.
Osvrt na stvaralaštvo laureata dao je Petar V. Arbutina, književnik i kritičar. Prema njegovim rečima, Basarine veze sa delom Todora Manojlovića su višeznačne. Pre svega, vidljive su u inovativnosti forme, pomeranju značenja i poetičkih granica književnog teksta.
– Moj glas Basari je otišao zbog toga što je svojim talentom i osećanjem za avangardne iskorake na planu forme i jezika stvorio jedinstvenu jezičku narativu i onotologiju u procesu razaranja strukture ideologije kao društvene mašinerije za stvaranje iluzija. Takav pristup otvara perspektivu za zaobilaženje „estetskog” privilegovanja pojedinačnog umetničkog dela i njegove celovite organizacije, što je takođe jedan od inspirativnih smerova Todora Manojlovića.
U Basarinim knjigama možemo da nađemo sve ono što nas određuje i definiše kao njegove poklonike; čitalačko zadovoljstvo izvan kauzalnosti društvene logike i pozitivističke prizemnosti, vulgarnog rijaliti vremena (i prostora) ovdašnjeg, političkog blata i ideološke izopačenosti – objasnio je Arbutina.
Profesor dr Gojko Tešić, književni istoričar, esejista i bibliograf, objavio je daleke 1980. u časopisu „Književna reč” prvu Basarinu priču. Urednik proze bio je tada, kako je ispričao, David Albahari, koji je u Basari prepoznao genija.
ZRENJANINSKA NAGRADA PRESTIŽNA U ZEMLJI
– Od tog blistavog početka pa do danas postao je najznačajnija književna činjenica s kraja proteklog veka i u novom milenijumu. Nesporno, i najznačajnije ime postmoderne srpske književnosti. Žestok, katkad i isključiv, ostrašćeni polemičar. Svetislav Basara je izraziti stvaralac modernog umetničkog senzibiliteta, koji je svakim svojim delom u našu literaturu uneo brojne inovacije, kreativnu magiju, originalnost koja ga stavlja u red malobrojnih klasika srpskog književnog moderniteta – rekao je Gojko Tešić.
Milan Bjelogrlić je podsetio da je minulo tri decenije kako je u zrenjaninskoj Biblioteci ustanovljena ova nagrada. Prema njegovim rečima, danas, profilisana je u jednu od prepoznatljivih i uglednijih u Srbiji.
– Površnom konzumentu na tržištu kulturnih dešavanja moglo bi izgledati da je i previše književnih priznanja, na relativno malom i svedenom kulturnom prostoru. Međutim, u uslovima digitalnog stampeda i zagušenja informativnih koridora na društvenim mrežama, nagrade emituju one signale koji, kao istinski svetionik, usmeravaju plovidbu čitalačke publike. Na mapi prestižnih nagrada prisutno je obeležje i našeg Grada, a sve ove godine nije izostala ni podrška sa ove adrese – poručio je Bjelogrlić
Ime dobitnika proglašava se 17. februara, na dan rođenja Todora Manojlovića. Nagrada se sastoji od novčanog iznosa, povelje i objavljivanja knjige laureata u ediciji „Feniks” u okviru izdavačke delatnosti Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin”.
Miroslava Malbaški
Foto: Jovan Drndak Njegović i ,,Nušićijada“
- DVOSTRUKI NOSILAC NINOVE NAGRADE
Svetislav Basara (1953, Bajina Bašta), dvostruki je nosilac NIN-ove nagrade za romane „Uspon i pad Parkinsonove bolesti” i „Kontraendorfin”. Okitio se i priznanjima „Isidora Sekulić” i Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović” za delo „Anđeo atentata”. Prvi je dobitnik stipendije Fonda „Borislav Pekić” za rukopis u nastajanju. Drame su mu izvođene na mnogim scenama, a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski jezik. Član je Srpskog književnog društva. Neka od najpoznatiji dela su zbirka priča „Očaj od nane” (2016), drame: „Bumerang”, „Oksimoron” (2001) i „Nova Stradija” (2009); i romani: „Srce zemlje” (2003), „Gnusoba” (2013) „Andrićeva lestvica užasa” (2016)…