Paracelzus, čuveni alhemičar, lekar i astrolog ukazao je da su sve supstance otrovi i nema nijedne koja nije. Razlika između toksina i leka je samo u dozama i može biti opasna ako je ona dovoljno visoka. Naši sugrađani imaju priliku da se upoznaju sa ovom temom kroz interesantnu izložbu „Tanka linija – između leka i otrova”.
Prema rečima Branke Sikimić, etnološkinje i nadležne kustoskinje, podeljena je u nekolika celina, a moguće ju je posmatrati i hronološki. Predstavljeni su najznačajniji fenomeni u razvoju civilizacije, a za koje danas znamo da su otrovni ili lekoviti.
Počevši od rimskog perioda, dodaje naša sagovornica, Zrenjaninci mogu da čuju priču o masovnoj upotrebi olova u antičko doba. Najstari eksponat na izložbi je olovna prečka sidra iz 1. veka pre nove ere. Srednji vek, objašnjava Sikimić, posmatran je kroz najstariji pisani rukopis vezan za onovremenu medicinu i farmaciju. Iz njega vidimo da srpska medicina nije zaostajala za zapadnom.
DOPRINOS ZRENJANINSKOG MUZEJA
– Pažnju publike posebno privlače otrovne životinje sa područja Srbije sa kojima se mogu susresti. Naši sugrađani često zastaju pred vitrinom u kojoj su zmije otrovnice, insekti, ali i žaba krastača koja u svojim žlezdama krije otrov. Izložen je i herbarijumski materijal, jer je flora naše zemlje bogata biljkama koje su istovremeno lekovite i otrovne – ispričala je Branka Sikimić.
Zrenjaninski Muzej se priključio ovom projektu i na postavci su izloženi predmeti izrađeni od uranstakla iz zbirke Primenjene umetnosti, ali i deo iz Etnološkog odeljenja.
– U srpskoj mitologiji i folkloru, formirao se korpus narodnih priča o ženi veštici (trovačici/isceliteljki), koja je rođenjem dobijala natprirodne moći. Neophodan inventar korišćen za spravljanje leka/otrova bili su kotlići, avani, flašice, kadionice, sve ono čime je raspolagalo jedno domaćinstvo – ispričala je naša sagovrnica.
BANAT NA SVETSKOJ MAPI ŠVERCA OPIJATA
Posebno zanimljive podatke o apotekama, njihovim vlasnicima, tajnama, ali i njihovom značaju pamti Stevan Vukov, diplomirani farmaceut. Vlasnik je muzeja koji čuva neke od najvrednijih predmeta iz ove oblasti. Podsetio je da je prva apoteka u našem gradu bila kod „Spasitelja” osnovana 1774. Napomenuo je da je kroz istoriju bilo i zloupotreba farmakologije, o čemu svedoče brojni sudski spisi.
Prema njegovim rečima, prodavnice lekova su uvek bile kontrolisane, a i same su vodile strogu evidenciju o krajnjem putu medikamenata.
– Ono što je karakteristično za naše podneblje, čak i jedinstveno, vezano je za mak i njegovu (zlo)upotrebu. Pre svega reč je o čuvenom sredstvu za umirivanje dece. To je čaj od makovih čaura. Manje je poznat i podatak da je Banat zona koja je bila veoma značajna u švercu opijata, kako u legalne tako i u ilegalne svrhe. Ta titula pripada braći Ognjanović iz Bočara. Između ostalog bili su osnivači danas čuvene fabrike lekova „Alkaloid” u Skoplju i ozbiljno prisutni na svetskim tržištima opijata u to vreme – ispričao je Vukov.
Naš sagovornik se osvrnuo i na žene trovačice od kojih je najpoznatija Ana Dee (rođ. Draksin)poznata kao baba Anujka, koja je živela u Vladimirovcu kod Pančeva. U našem gradu, tadašnjem Velikom Bečkereku, ovakvi primeri bili su sporadični. Slučaj koji je dospeo čak i u svetsku javnost zabeležen je u Melencima.
– Precizno je utvrđeno da je izvesna gospođa usmrtila 38 muškaraca, a broj otrovanih je mnogo veći. Poseban kuriozum je taj što su žene, u to vreme bile bez ikakavog medicinskog i farmakološkog znanja, a suvereno su vladale količinama otrova koje je bilo potrebno dati žrtvi – kazao je Vukov.
ČOVEK I LEK
Izložbu „Tanka linija – između leka i otrova” osmislili su beogradski kustosi Ivan Stanić (Muzej nauke i tehnike), Jelena Manojlović (Muzej za istoriju farmacije) i Svetlana Mitrović (Etnografski muzej). Njihova ideja je da se javnost upozna sa delom dinamične granice između leka i otrova, kao i da se ukaže na važnost saznanja, prenošenja iskustva i savremenih naučnih dostignuća. Priča o odnosu čoveka prema leku i otrovu i njihovoj upotrebi jeste storija o našoj civilizaciji, odnosu prema prirodi, nauci i međusobnoj komunikaciji, uzbudljiva, kontroverzna, sa još neizvesnim krajem.
Siniša Onjin, direktor, podsetio je da je zrenjaninski Muzej ugostio još jednu veoma interesantnu izložbu, koja je izuzetno posećena. Publika očito voli propratne sadržaje, koji ni ovog puta nisu izostali. Napomenuo je i da će ova krovna ustanova kulture uskoro rekonstruisati deo stalne postavke, gde će istorija i razvoj farmakologije dobiti posebno mesto.
