Poljoprivredne mašine u Srbiji u proseku su stare više od 20 godina. Traktori koje koriste naši farmeri premašili su tri decenije. Ukoliko želelimo da popravimo postojeće stanje, do 2030. godine morali bismo da uvozimo više od 20.000 traktora godišnje, navodi se u prilogu RTS-a.
Kada se na dotrajalu opremu dodaju nepovoljni vremenski uslovi koji uništavaju rod i smanjuju cenu proizvoda, može se zaključiti da je situacija vrlo nepovoljna. Većina poljoprivrednika ne može da kupi one modernije koji bi im znatno olakšali posao. I farmeri iz našeg okruženja imaju navedene probleme. Među njima je Dušan Lekić iz Lazareva.
– Pre nekoliko godina sam kupio atomizer, ali sva ostala moja mehanizacija je prilično stara. Jedan traktor ima 45 godina, a drugi je nešto malo mlađi. Za sada ne planiram nabavku novih. Ja imam dosta godina, a ne znam da li će neko nastaviti da radi ovaj posao. Naš posed nije velik i ne može se samo od toga živeti – kaže Lekić za RTS.
Kako ističe, nije se odvažio da uzima kredite zbog lošeg iskustva sa državom.
– Konkurisao sam za subvencije za kopanje bunara, ali nisam dobio podsticaj. Nadležni su naveli da sam napravio propust, odnosno da nisam predao predračun, već račun. Tada sam rešio da više ni od koga ništa ne tražim – dodao je Lekić.
Istog je mišljenja i Slobodan Mihajlov iz Elemira.
– Uzeo sam 1999. i 2005. po jedan traktor. Priključne mašine koje posedujem su još iz osamdesetih godina prošlog veka. Remontujem ih svake godine, održavam da budu precizne… Mehanizacija i repromaterijal su skupi, a naša roba je jeftina. Zato se „širim samo onoliko koliko mogu da se pokrijem” – rekao je naš sagovornik.
Ističe da ni krediti nisu opcija. Kako kaže, zajam je mač sa dve oštrice. Ukoliko cene poljoprivrednih proizvoda budu više, možda će se odlučiti da obnovi jednu po jednu priključnu mašinu.
Zrenjaninac Ognjen Rackov takođe nije kupovao novu opremu, ali planira da pazari prskalicu kada se za to steknu uslovi.
– Krediti su trenutno skupi. Dobra pomoć su subvencije od Pokrajine i države. Tako se relativno povoljno obnavlja mehanizacija – smatra Rackov.
Prema rečima stručnjaka, država mora da pomogne farmerima pri nabavci mehanizacije. Kada se to ne bi posmatralo kao trošak, već kao investicija, doprinelo bi povećanju prinosa, smatra prof. dr Lazar Savin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
– Novi traktori bi smanjili potrošnju goriva i maziva. Bilo bi manje kvarova, zastoja, troškova održavanja, a više bi se štitila životna sredina – istakao je Savin.
Kako je naglasio, u Srbiji je većina traktora proizvedena u IMT– u koji je prestao da postoji 2015. godine. Prema njegovoj računici, u narednih desetak godina trebalo bi zameniti oko 200.000 traktora.
Prema rečima stručnjaka, država mora da pomogne farmerima pri nabavci mehanizacije. Kada se to ne bi posmatralo kao trošak, već kao investicija, doprinelo bi povećanju prinosa, smatra prof. dr Lazar Savin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
