Sugrađane očekuju nove postavke, ali i moderniji ambijent
Kada je postavljen na čelo krovne ustanove kulture u Gradu, istoričar Siniša Onjin sebi je zacrtao veoma ambiciozne ciljeve. Tokom dve i po godine mnogo toga je uspeo da uradi. Priređene su brojne izložbe, koncerti, predavanja, tribine, književne večeri, filmske projekcije. U bogatom programu uživali su mnogi Zrenjaninci.
Stalna postavka, omiljeno mesto sugrađana, trenutno je zatvorena. Razlog su radovi na telekomunikacionim i signalnim instalacijama. Onjin ukazuje i da se odvijaju infrastrukturni projekti, koji će biti od velikog značaja za Muzej i njegove posetioce.
– Sa partnerima iz Udruženja paraplegičara Banata aplicirali smo kod Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa projektom lifta. Starijim i osobama sa invaliditetom će olakšati dostupnost sadržaja na prvom i drugom spratu. Njima će biti prilagođeni i novi toaleti.
Zahvalnost dugujemo „Keramici Jovanović” koja je donirala materijal. Budući da duže vreme imamo problema sa prostorom, adaptacija tavana otvara nove mogućnosti za smeštaj depoa, kancelarija, tehničkih prostorija, možda i konferencijske sale za medijske sadržaje. Soba istorije sporta je od otvaranja 2008. jedan od najautentičnijih segmenata stalne postavke. Kakve je izmene očekuju i zašto?
– Nakon 15 godina, vreme je da je osavremenimo u skladu sa aktuelnim standardima. To radimo jer je u međuvremenu zbirka obogaćena novim eksponatima. Naš sport je afirmisan kroz niz prigodnih izložbi, a vrhunac njegove popularizacije bio je pre dve godine kada je Zrenjanin poneo titulu Evropskog grada sporta. Raduje me što je za nju urađen nov projekat. Radovi su u toku, a dok se sve ne završi Soba će biti nedostupna. Prilično sam optimističan i mislim da neću preterati ako kažem da ćemo sledeće godine otvoriti jednu od najmodernijih sportskih muzejskih postavki u ovom delu Evrope. Da li će Muzej dobiti novu signalizaciju?
– Muzejska signalizacija je na prvi pogled neupadljiv i neprimetan, ali sa druge strane veoma važan segment za naše goste. Jedna je od onih sitnica koje prave razliku, a u čemu je, nažalost, naš Muzej do skoro zaostajao u odnosu na druge ustanove. U proteklih nekoliko meseci, intenzivno smo radili na rešavanju ovog pitanja u saradnji sa stručnjacima. Mislim da će se rezultati tog rada videti vrlo brzo. Time će naša ustanova i njeni sadržaji postati osetno pristupačniji svim posetiocima. Pripremate i nove stalne postavke. Kome će biti posvećene?
– Trenutno se oprema prostor namenjen zavičajnoj fotografiji i, staroj i retkoj knjizi u sklopu specijalne muzejske biblioteke. Kod prve će akcenat biti na najstarijem foto-ateljeu u bivšoj Jugoslaviji. Otvorio ga je Ištvan Oldal stariji, a nastavili njegov sin Ištvan Oldal mlađi i Đura Roknić. Kada je reč o staroj i retkoj knjizi, ponudićemo na uvid dela iz 17, 18. i 19. veka iz našeg bogatog fonda.
U kojoj meri je Muzej prisutan na društvenim mrežama? Kako uspevate da doprete do šire publike?
– Sve aktivnosti redovno se najavljuju i promovišu i onlajn. Prisutni smo na Jutjubu, Fejsbuku, Tviteru, Instagramu. Pored toga, napravili smo i novi veb sajt. Zamišljen je kao zvanična i pregledna lična karta naše ustanove sa svim bitnim podacima.
Želim da se zahvalim našim prijateljima, kompanijama „Dijamant” i „Um-Ing”, koje su velikodušno omogućile da postane dostupan javnosti. Uradili smo i virtuelnu šetnju kroz Muzej koja je integrisana na sajt. Na taj način zainteresovani mogu da se upoznaju sa blagom koje je izloženo u našoj postavci. Povodom obeležavanja 110 godina postojanja, 2021. započet je rad na prvoj sveobuhvatnoj monografiji Muzeja. Kada se može očekivati da se ona nađe pred publikom?
– Koliki je bio obim tog posla, svedoči podatak da je na ovom izdanju bio angažovan tim sastavljen od 15 kustosa svih naših odeljenja. Glavni urednik je dr Filip Krčmar iz Istorijskog arhiva. Dizajn potpisuje viši kustos Dušan Marinković, lekturu i korekturu viša kustoskinja Bojana Petraš. Monografija je izašla iz štampe u julu. Sadrži preko 700 strana. Luksuzno je opremljena, sa mnoštvom kolornih ilustracija i QR kodovima za svako odeljenje. Rezimei su na engleskom, nemačkom, mađarskom i rumunskom jeziku. Istakao bih da je u pitanju kapitalno istorijsko delo kakvo nemaju muzeji sa mnogo višim renomeom. Uostalom, najbolju potvrdu njenog naučnog kvaliteta dali su recenzenti, stručnjaci iz najeminentnijih ustanova.
Šta je još aktuelno i šta planirate do kraja godine?
– Pored finalizacije svih pomenutih projekata, čekaju nas zanimljive istorijske i umetničke postavke, koncerti, tribine. Festival česnice već u najavi izaziva veliko interesovanje. Kada se podvuče crta 2023, mislim da nije preterano reći da smo imali veoma dobru godinu. Trudićemo se da u sledećoj budemo još bolji. Naravno, sve do sad urađeno ne bi bilo moguće bez ogromnog truda svih zaposlenih, ali i velike podrške koju dobijamo od gradonačelnika i njegovog tima, ali i resornog Ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.
