Krajem februara blago je porastao broj slučajeva oboljenja sličnih gripu. Kada su u pitanju akutne respiratorne infekcije zabeležen je skok od 18,9 odsto. Podaci pokazuju da je najviše njih registrovano u mlađem školskom uzrastu. Prehlade sa intenzivnim simptomima najčešće su u dobi od 0 do 4 godine, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.
BRZ OPORAVAK
Kako objašnjava epidemiološkinja dr Svetlana Popov iz Zavoda za javno zdravlje, uzročnici respiratornih infekcija su različiti virusi i bakterije. Kada su u pitanju akutna oboljenja organa za disanje, najčešći su virusi influence (grip).
– Učestalost ovih oboljenja povećava se tokom zimskih meseci. Razlog je to što se prirodna otpornost organizma smanjuje. Tome pogoduje duži boravak u zatvorenim, neprovetrenim prostorijama sa većim brojem ljudi
– objašnjava dr Popov. Simptomi su kijavica, kašalj, iritacija i curenje iz nosa, zatim povišena telesna temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i glavobolja, bolovi u grlu, drhtavica i malaksalost. Tegobe traju od dva do sedam dana.
– Prenose se direktnim kontaktom – kašljem, kijanjem, rukovanjem sa obolelom osobom, poljupcem. Do zaraze može doći i indirektnim putem, preko predmeta i radnih površina koje su kontaminirale obolele osobe – upozorava naša sagovornica.
Dr Popov podseća da je, pored odgovarajuće terapije koju je prepisao lekar, važno obezbediti i dovoljan unos tečnosti i toplih napitaka. Takođe je potrebno slediti higijensko-dijetetski režim ishrane. Obavezno je i mirovanje. Kako bi se smanjila šansa za zarazu, dr Popov preporučuje pridržavanje preventivnih mera koje sprečavaju širenje virusa i infekcija. Između ostalog, to su: izbegavanje kontakta sa bolesnim osobama, češće provetravanje prostorija, redovno pranje ruku toplom vodom i sapunom, posebno nakon kašljanja i kijanja.
– Ukoliko voda nije dostupna, za dezinfekciju se može upotrebiti sredstvo na bazi alkohola. Pored toga, usta i nos je potrebno pokriti pri kašljanju i kijanju, a izlučevine odložiti na higijenski način. U slučaju oboljevanja nužno je ostati kod kuće i smanjiti kontakt sa drugim ljudima – kaže epidemiološkinja.
ZAŠTITA JE MOGUĆA
Od septembra prošle godine na teritoriji srednjeg Banata aplikovano je sedam hiljada doza vakcina protiv gripa. U pitanju je najefikasnija mera prevencije, ističe dr Popov.
– Cepljenje se savetuje pre početka sezone, u oktobru i novembru, ali je opravdano i kasnije. Dve-tri nedelje nakon aplikovanja se stvara imunitet koji traje od 6 do 12 meseci. Preporuka je da se cepljenje obavi svake godine – kaže naša sagovornica.
Zbog rizika od nastanka ozbiljnih komplikacija, vakcina protiv gripa obavezno se daje: trudnicama, osobama sa hroničnim oboljenjem srca i plućnog sistema, zatim bubrega, jetre, degenerativnim bolestima, kao i dijabetičarima. Takođe se cepe i zdravstveni radnici koji rade na odeljenjima sa povećanim rizikom.
– Imunizacija je potrebna pacijentima sa malignim oboljenjima i oslabljenim imunim sistemom. Obavezna je i za zaposlene u domovima za stara lica i ustanovama socijalne zaštite – podseća dr Popov.
Dodaje da je u prethodnim nedeljama na teritoriji AP Vojvodine, uprkos rastu broja obolelih, stopa oboljenja sličnih gripu ispod epidemijskog praga. Broj slučajeva sa intenzivnim
simptomima opada.
