Krajem prošlog veka, kada se stambeno naselje Baljaš intenzivno razvijalo, započeta je izgradnja Poslovno-trgovinskog centra sa desetinama objekata za različite namene. Jedan od poslednjih koji je građen, a potom i dograđivan jeste pijaca. Predstavlja i najveći problem, kako za potrošače, tako i za prodavce. Duže od godinu dana deo je zatvoren, a onaj koji je u funkciji – prokišnjava i u izuzetno lošem je stanju.
– Sve je to bilo lepo osmišljeno, ali nije građevinski dobro izvedeno. Iako sam po struci građevinar, život me je doveo na ove pijačne tezge gde već 28 godina imam svoj prostor za prodaju cveća. Osim mene, ostalo je još svega par zakupaca – priča Robert Koso. Ističe da su izuzetno loši uslovi za rad, a da je promet sve manji.
– Pre deset i više godina za crkvene praznike i slične prilike nabavljao sam po pun kombi cveća i sve je to odlazilo, a danas ni trećina. Jednostavno, smanjena je kupovna moć stanovništa. Sve manji broj mlađih ljudi zalazi u ovu našu cvećaru, iako uvek imamo veliki izbor aranžmana po pristupačnim cenama. Koliko će ovo trajati? Teško je odgovoriti, ali i letimičnim pogledom se može videti da je ovo sve prazniji prostor – iskren je Robert.
Primećuje da se jako malo ulaže u održavanje ovog lokaliteta, te da već decenijama u jedinom toaletu nema tople vode. Pritom se renta iz godine u godinu povećava. Stevan Repa je takođe zakupac na bagljaškoj pijaci, i to duže od dve decenije.
– Robert i ja smo svakog dana za ovim tezgama. Za nas je neradni dan samo kada su državni praznici. Kako ide posao? Sve teže i teže. Evo vam primera: pre pet ili šest godina za uloženih 300.000 dinara za voće i povrće, a to je oko tona i po, mogao sam zaraditi 50.000 dinara. Danas za istu tu količinu ulažem 500.000 a zarada mi je ista – priča Stevan.
Navodi da su pijacu mnogi napustili, a da su prvi otišli neposredni proizvođači.
– Nekada ih je iz Melenaca, Mihajlova ili Mužlje ovde bilo tridesetak, a danas zakupljuju samo jednu tezgu. Nama, trgovcima,problem prave veliki marketi i cene na tržištu. Evo, na primer, paprika košta 600 dinara, a tikvica 500, pa ko to da kupuje – pita se Repa.
Po pitanju očekivanja u narednom periodu i uticaja urušavanja Tržnog centra na njihov dalji rad i opstanak, obojica sagovornika imaju slično mišljenje.
– Ovde je potrebna ozbiljna rekonstrukcija celog objekta, žalosno je da ovako propada. Teško da će se neko novi odlučiti da pod ovakvim uslovima ovde započne posao. Pre deceniju ili dve ovde se mogao obaviti ceo dnevni ili nedeljni pazar: od zeleniša, cveća, parfimerije, mesa, mleka… Teško će se to vreme vratiti – u jedan glas govore Robert i Stevan dok su se vraćali svojim tezgama, gde su ih čekali njihovi verni potrošači.
