Dok je kao mali gledao filmove iznajmljene u video-klubu, sugrađanin Živa Stanojević spoznao je da stvaraoci imaju priliku da oblikuju izmaštane priče uz pomoć tehnologije. To je, uz naučno-fantastično ostvarenje „Zvezdane staze”, inspirisalo njegovo istraživanje sveta intervencije na slici. Animaciju i vizuelne efekte diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Sarađivao je sa rediteljima iz Srbije, Rumunije, Francuske, Grčke, Rusije. Između ostalog, bio je angažovan na filmovima Želimira Žilnika, Emira Kusturice, Kristija Piuija, Nikite Mihalkova. Od 2016. godine režira seriju „Prvi servis”. Vanredni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Deo je novosadske inicijative „Slobodni univerzitet” koju su pokrenuli profesori sa ciljem zaštite akademskih sloboda. Ima 20 godina iskustva u radu u marketinškim agencijama kao kreativni direktor.
Kako se razvila Vaša preokupacija za kreativno stvaranje?
– Rano sam počeo da se interesujem za muziku, a kasnije i da se otvaram ka drugim vrstama umetnosti. Ključan period bio je između osme i dvanaeste godine. Besomučno sam gledao filmove sa starijim bratom. Bio sam fasciniran filmom kao umetnošću i prepoznao da bih mogao time da se bavim. Osamdesetih godina animirana ostvarenja nisu imala veliku tradiciju. U Jugoslaviji je Zagrebačka škola imala sjajne autore, dok na području Srbije oni nisu bili deo mejnstrima. Gledao sam „Profesora Baltazara”, „Štrumpfove”, a bilo je i upliva japanskih ostvarenja. Moja prva animacija nastala je u svesci. Na stranicama sam crtao čiča gliše ili geometrijske oblike i stvarao tzv. „flip buk”.
Šta Vas je zadržalo u polju animacije i vizuelnih efekata?
– One mi daju slobodu da dosanjane stvari pretvorim u nešto materijalno. Kada sam pre 20 godina počinjao njima da se bavim, osećao sam se kao mađioničar koji stoji ispred publike i pokušava da izvadi zeca iz šešira. Bio sam entuzijasta koji je verovao da uz tu vrstu magije može da zavede gledaoce.
Zašto ste poželeli da istražite režiju?
– Ona je sastavni deo autorskog odnosa prema filmu i težnje da njime upravljate od početka do kraja. Film je rezultat timskog rada, a reditelj treba da bude čovek sa vizijom koji razume svaki deo tog procesa kako bi izvukao esenciju. Prelepa stvar kod bavljenja režijom je to što ste u poziciji da, uz pomoć i mišljenje kolega i njihovog umetničkog izraza, dođete do konačne forme vaše ideje.
Kako je saradnja sa poznatim rediteljima uticala na Vaš odnos prema režiji?
– Za svakog umetnika je jako bitno da vidi kako funkcioniše filmski set. Kroz to iskustvo može da dođe do ideje kako da usmeri svoju karijeru. Za mene je bilo dragoceno da kao mladi stvaralac vidim kako sve to funkcioniše na visokom nivou. Neprocenjivo je gledati velike reditelje kako rade. Kao umetnik vizuelnih efekata blisko sarađujete sa njima. U tom procesu bitno je da izgradite međusobno poverenje kako biste dobro razumeli njihovu ideju i pokušali da date rešenje.
Da li Vaši studenti imaju priliku da budu deo filmskih setova?
– Poslednjih deset godina produkcija je podignuta na viši nivo. Televizijske serije postale su unosan proizvod, a u Srbiju dolaze i strane produkcije zbog jeftinije radne snage. Prilike su fantastične. Međutim, u pitanju je brzo okruženje u kome se očekuje da pojedinac bude deo podmazanog lanca i hitro reaguje. Ne troši se mnogo vremena na učenje mladih. Oni su u poziciji posmatrača i samo opažanjem mogu da izvuku neko iskustvo. Jako mali broj njih uspe da postane deo produkcije. Sistemsko rešenje ne postoji. Fakulteti bi trebalo da budu ti koji pomažu studentima da dođu do projekta, ali oni nemaju ugovore sa firmama. Poslodavci žele da dopru do mladih ljudi, ali traže iskustvo. Nema težnje za dugoročnim ulaganjem u radnike. Sa druge strane, mladima je često sticanje iskustva neka vrsta pasoša za odlazak iz zemlje. To ostavlja trag na umetničku scenu.
Šta je inspirisalo nastanak serije „Prvi servis”? – U pitanju je prvi pseudodokumentarac u Srbiji. Plasiramo ga preko Jutjuba. Stvoren je 2016. godine na čistom entuzijazmu, bez ikakve ideje da bude velika stvar. Pomera slobode zahvaljujući društvenoj kritici koja u tom momentu nije mogla da se vidi u mejnstrim medijima. Fan baza broji 140 hiljda ljudi koji svakog ponedeljka gledaju novu epizodu.
Kakav je Vaš odnos prema studentskoj borbi?
– Deo zdravog razuma je zahtevati pravdu i tražiti krivičnu odgovornost za pad nadstrešnice koja je usmrtila 16 ljudi. Mladi su imali slobodu da kažu nešto što svi mi osećamo. Zbog toga podrška dolazi veoma prirodno. Sve u našem životu je politika i ne možemo padati na priču da postoje samo određeni ljudi koji njome mogu da se bave. Studenti su uspeli da se popnu da brdo akademske slobode, blokiraju fakultete i kažu da je dosta. Slobodni univerziteti su osnova razvoja društva i postoje neverovatni napadi ka njihovom gušenju. U ovom trenutku je bitno da se prevaziđe generacijski jaz. Treba podržati zdravo i novo razmišljanje i dati mladima priliku da upravljaju državom.
Zašto volite Zrenjanin?
– Nemam snažne emocije prema gradovima. Sve uspomene koje me vežu za detinjstvo jesu u Zrenjaninu, dok su iz mlađeg odraslog doba iz Novog Sada. Ne bih odvajao ta dva entiteta. Volim ljude na ovom prostoru. Biti deo Zrenjanina je lepa stvar, boriti se za njega je još lepše. Studentskim pokretom ponovo smo osvestili osećaj empatije. Mislim da je ključno biti aktivni deo društva u kojem živimo, bila to zgrada, naselje ili grad. Važno je biti deo lokalne zajednice i uzeti život u svoje ruke.
