Likovni salon „30h30”, „Stripolis”, koncerti lokalnih i poznatih zvezda, predstave, projekcije, književne večeri, izložbe, tribine… neki su od događaja koje sugrađani redovno posećuju. Kulturni centar upriliči više od hiljadu programa godišnje. Jedna je od retkih ustanova koja radi skoro 365 dana u godini. Trenutno, mogu se pohvaliti velikim infrastrukturnim ulaganjima.
Direktor Goran Marinković istakao je da ništa od zacrtanog ne bi bilo ispunjeno da nije zaposlenih koji profesionalno i odgovorno pristupaju svakom zadatku.
Obnova krova je završena u roku.
Kolika je vrednost radova?
– U pitanju je investiciono održavanje koje finansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu. Posao je poveren firmi „ITM-VP” DOO iz Velike Plane, a koštao je 11,58 miliona dinara. Obuhvaćeno je 1.500 metara kvadratnih. Zamenjeni su: crep, letve, OSB ploče, folije, kao i limarija. Stari pokrivač datira iz 1978. godine kada je zgrada sazidana. Zbog lošeg stanja je prokišnjavao i stvarao probleme u unutrašnjosti objekta, a bila je ugrožena bezbednost učesnika i publike. U narednom periodu, u planu je zamena postojeće stolarije aluminijumskom, kao i obnova fasade. Time ćemo doprineti boljoj energetskoj efikasnosti.
Planirano je da novo lice dobije i amfiteatar. Kako napreduje posao?
– Za ovu namenu odvojeno je 9,6 miliona dinara. Jedan deo dobili smo od Grada, a drugi od resornog ministarstva kroz projekat „Zrenjanin – Nacionalna prestonica kulture 2025”. Radove, koji se bliže kraju, izvodi „Luks inženjering” iz Beograda. Amfiteatar je mesto letnjih svirki. Okuplja ljubitelje tvrđeg i alternativnog zvuka tokom festivala „ZROK” i „Zrenjanin zove”. Vremenom je i ovaj prostor propao i nije bio bezbedan za korišćenje. Nakon adaptacije dobićemo funkcionalan ambijent za različite sadržaje.
Dosta ulažete i u opremu. Koliko doprinosi boljem i kvalitetnijem sadržaju koji nudite?
– Od lokalne samouprave i Ministarstva lane smo dobili šest miliona i 453 hiljade dinara. Kupili smo nekoliko kamera, stative, video-miksere, rasvetu, softvere za računare, foto-aparate. Audio-oprema je namenjena za snimanje instrumentalnih sastava, horova, vokalnih solista. Formirali smo i „Lokus lab”. Namenjen je za podkaste, prenos sadržaja (streaming), filmsko i dokumentarno snimanje, direktne (live) prenose putem različitihinternet platformi.
Brojni programi su fokusirani na najmlađe.
– Mališani su naša najvažnija i najvernija publika. Događaje za njih priprema poseban tim. Pratimo domaća i svetska animirana ostvarenja za decu i trudimo se da se nađu u našem bioskopu. Kreativne radionice su najposećenije. Često su samostalne ili u sklopu dešavanja. U okviru aktuelne izložbe „Umetnost opstanka” ugostili smo učenike prvog i drugog razreda Osnovne škole „Jovan Cvijić”. Kroz zanimljivo predavanje autorke, upoznali su se sa pčelama i životom u košnici. Takođe, svake subote, na našoj Fejsbuk stranici emitujemo razne edukativne sadržaje.
Da li ste spremni za letnju sezonu?
– Zrenjaninci će uživati u brojnim dešavanjima koja smo osmislili. Omiljena manifestacija sugrađana, „Banatska bajka”, slavi deceniju postojanja. Ne bi opstala bez podrške Grada, Turističke organizacije, IP „Medije 023” i naše drage koordinatorke Maje Pandurov. Počinje 13. juna u Gradskoj bašti i trajaće do 23. avgusta sa pauzom tokom „Dana piva” od 5. do 9. avgusta. Ugovorili smo i „Karavan banatske bajke” , a obićiće Klek, Aradac, Mihajlovo i Lukićevo. „Korzo fest” će obeležiti julske dane, a tokom četiri vikenda na bini ispred Vodotornja smenjivaće se poznati domaći i lokalni izvođači. Posebno smo ponosni na ovu manifestaciju koja godinama privlači sve više posetilaca. Spaja decu, njihove roditelje, ali i starije sugrađane. Vesele joj se i ugostitelji, jer su kafići i restorani u glavnoj ulici tih dana dodatno puni.
Mnoge lokalne društvenoodgovorne kompanije prepoznale su rad Kulturnog centra i godinama pružaju finansijsku potporu.
– Istakao bih dugogodišnju saradnju sa „BB trejdom” u čijem sastavu su „Persu” marketi. Retko koja manfestacija, naročito za decu, može da prođe bez njihovih slatko-slanih proizvoda. Tu je i Zrenjaninski poslovni krug ZREPOK. Ovom spisku treba dodati i druge organizacije i pojedince koji na razne načine doprinose kako bi naši programi bili sadržajniji i kvalitetniji.
Predsednik ste i Društva inženjera i tehničara Zrenjanina (DIT) koje okuplja stručnjake različitih profila.
– Ponosni smo na tradiciju dugu četiri decenije i ideju oko koje se okupljamo, a to je unapređenje nauke, tehnike i privrede u regionu. Lane smo svečano obeležili jubilej. Časopis koji izdajemo 30 godina objedinjuje tekstove naučnika iz Srbije, Evrope i sveta, a proglašen je najboljom publikacijom u zemlji. Uskoro će svetlost dana ugledati dva nova izdanja (brojevi 45 i 46). Poslednjih godina na našu adresu pristigle su brojne nagrade, a izdvojio bih povelju Saveza inženjera i tehničara Srbije (SITS). Angažovani smo na različitim projektima, naučno stručnim tribinama i konferencijama. Ponosan sam na saradnju sa privrednicima, Tehničkim fakultetom „Mihajlo Pupin”, Visokom tehničkom školom i mnogim drugim.
