Od 2022. godine u obnovu objekta u Ulici kralja Petra I broj 3 Gradska uprava uložila je blizu 100 miliona dinara. Investiranje je počelo nakon što je nepokretnost prešla iz vlasništva države u posed Grada. Ipak, lokalna samouprava nema pravo da koristi nepokretnost. Prepreka je to što je Savez samostalnih sindikata upisan kao njen upravljač.
SPORAZUMNO REŠAVANJE PROBLEMA?
Prema rečima Gorana Rakića, pravobranioca Grada Zrenjanina, Savez je zadržao ovlašćenje upravljanja koje je upisano šezdesetih godina prošlog veka. Predstoje postupci koji će utvrditi ko će zadržati pravo nad objektom.
– Savez ima svoj stav i argumente, Grad takođe. Pokušavamo sporazumno da rešimo situaciju. Nadamo se da još uvek postoji prostor za dogovor. Cilj nam je da se odnosi zakonski reše. Ako dijalog ne da rezultate, moraćemo da ostvarimo svoja prava sudskim epilogom ili kroz upravni postupak. U tom slučaju, sve će biti jasno nakon pravosnažne odluke – objašnjava Rakić.
Iz Saveza samostalnih sindikata potvrđuju da su pregovori u toku. Ističu da podržavaju dijalog i da imaju želju da nađu zajednički jezik sa lokalnom samoupravom u vezi sa daljom sudbinom upotrebe dela prostora.
– Dokle god traje naše pravo, Grad može da koristi objekat u skladu sa pravnim osnovom i dogovorom sa nama. Sindikat bi ustupio prostor uz odgovarajući sporazum, na zadovoljstvo svih ugovornih strana – kaže Tanja Nikčević, advokat Saveza.
NA SNAZI UGOVOR O TRAMPI
Nikčević podseća da je ova organizacija jedini korisnik objekta Srpske zadružne banke, odnosno imalac prava trajnog korišćenja i upravljanja njime još od 1961. godine. Tada je zaključen ugovor o trampi na osnovu kojeg je Savez upisan kao upravljač nepokretnosti.
– To je nespornim učinila Republika Srbija. U odluci Vlade, kojom je data saglasnost da nepokretnost pređe u vlasništvo lokalne samouprave, jasno i nedvosmisleno stoji da se prenos vrši sa teretom prava korišćenja Saveza samostalnih sindikata za Grad Zrenjanin i opštine. Isto je navedeno i u ugovoru sklopljenom između države i lokalne samouprave. Ugovorne strane postigle su saglasnost u vezi sa tim – objašnjava naša sagovornica.
Kako kaže, Zakon propisuje da Savez, kao korisnik nepokretnosti u javnoj svojini, jedini ima ovlašćenje da ga daje na korišćenje drugim licima, odnosno izdaje.
– Nema pravo da otuđi ili optereti nepokretnost. Ima sva upravljačka ovlašćenja iz nekadašnjeg sistema definicije društvene svojine. Ona su danas deo Zakona o udruženjima, s tim što definicija upravljanja više ne egzistira. Sada je u pitanju korišćenje, ali po uslovima koji nisu nepovoljniji od ranijih – ukazuje Nikčević.
J. ŠORMAZ
FOTO: GRAD ZRENJANIN
POTPUNA OBNOVA
Srpska zadružna banka građena je pedesetih godina 19. veka. Rekonstruisana je 1920. godine po projektu jedanog od najznačajnijih srpskih arhitekata – Dragiše Brašovana. Spomenik je kulture od velikog značaja. Prethodnih godina sanirana je krovna konstrukcija, postavljen novi biber crep i obnovljena fasada. Takođe je finalizirana prva faza obnove enterijera (leva strana objekta). Drugu fazu realizovaće iste firme – NPN i „Rekord erdeš” iz Novog Sada, „AS komerc” iz Beograda i „Ekonomistelektro” iz Beočina . Sa njima je na osnovu javne nabavke zaključen ugovor čija je vrednost 28,8 miliona dinara. Radovi se sprovode u sklopu projekta „Nacionalna prestonica kulture”. Finansiraju se sredstvima Ministarstva kulure, i Grada.
