Kupovina više od 400 hektara obradivog zemljišta vredna 4,6 miliona evra prerasla je u maratonsku parnicu. Vrhovni sud je pravnosnažno presudio u korist prodavca, odbivši reviziju tužioca „MNN Fair Trade” d.o.o Beograd, koji je tvrdio da ga je tuženi (Poljoprivredno dobro „Jedinstvo” d.o.o. Kumane) doveo u zabludu prilikom zaključenja ugovora. Spor potiče iz 2017. godine, kada je tužilac kao kupac, nakon dužeg vremenskog perioda pregovaranja i angažovanja posrednika, zaključio ugovor o kupoprodaji njiva sa tuženim, kao prodavcem. Predmet kupoprodaje bilo je više od 421 hektar zemljišta u katastarskoj opštini Kumane, po ceni od 4,6 miliona evra.
TUŽILAC (NI)JE U ZABLUDI
Zastupnici tužioca su pre zaključenja ugovora obavili pregled poljoprivrednog zemljišta, katastarskih podataka, a njive su lično i neposredno obilazili. Na sam dan zaključenja ugovora lokalitet je obišao i zakonski zastupnik tužioca. Pored toga, angažovan je i geodetski biro radi identifikacije i obnove granica parcela, navodi se u obrazloženju pravnog akta. Ugovor je overen pred javnim beležnikom. U presudi se precizira da je tužilac upozoren na značaj uvida u katastarski plan, ali da je potvrdio da je predmetno zemljište video na terenu, te da su mu poznati oblik i stanje nepokretnosti koje kupuje i da u tom smislu nema nikakvih prigovora. Takođe je konstatovano da je bio upoznat sa načelom jednake vrednosti uzajamnih davanja i da se odrekao prava da ugovor pobija po tom osnovu.
Nakon zaključenja ugovora, tužilac je isplatio kupoprodajnu cenu i stupio u posed, ali je, kako je utvrđeno u postupku, celokupno zemljište dao u zakup trećim licima. Ipak, 2019. godine tužilac je pokrenuo parnicu protiv preduzeća iz Kumana, tvrdeći da je prilikom zaključenja ugovora doveden u zabludu, te da mu je pričinjena šteta. Kao osnov zahteva isticao je da je tuženi davao neistinite informacije o tome da je zemljište pogodno za poljoprivrednu proizvodnju, kao i da ugovorena cena odgovara tržišnim uslovima. Tužilac je zahtevao naknadu štete u iznosu od 1,4 miliona evra, ali je postavio i eventualne zahteve za poništaj ugovora i povraćaj celokupne kupoprodajne cene.
VREMENSKA DISTANCA
Privredni sud u Zrenjaninu je, nakon sprovedenog postupka, odbio sve tužbene zahteve. Utvrdio je da tuženi nije uticao na poslovanje tužioca, kao ni na odluku da nakon kupovine zemljište izda u zakup. Apelacioni sud je potvrdio ovu odluku. Vrhovni sud je, odlučujući po reviziji, prihvatio pravne zaključke nižestepenih sudova.
– Tužilac je predmetne ugovore o kupoprodaji zaključio slobodnom voljom i prethodno je bio upoznat sa celokupnim stanjem zemljišta, katastarskim i geodetskim, ali i faktičkim – ističe se u obrazloženju. Sud je dalje ukazao da se radi o privrednom subjektu čija je delatnost poljoprivredna proizvodnja, zbog čega je morao posedovati odgovarajuća znanja o kvalitetu i nameni zemljišta koje kupuje. U tom kontekstu, naglašeno je da je tužilac imao mogućnost da angažuje stručna lica radi dodatnih provera, naročito kada je predmet kupovine bio ovako veliki kompleks poljoprivrednog zemljišta. Razmatrajući navode o prevari, Vrhovni sud je zaključio da oni nisu dokazani.
– Na osnovu izvedenih dokaza ne može se izvesti zaključak da je tuženi zajedno sa posrednicima prevarnim radnjama doveo tužioca u zabludu. Ukoliko je šteta i postojala, za to su mogli biti odgovorni jedino posrednici koje je upravo tužilac angažovao – pojašnjava se u presudi.
Pored toga, sud je ukazao i na protek zakonskih rokova za ostvarivanje prava po osnovu eventualnih nedostataka, navodeći da tužilac nije postupio u skladu sa relevantnim odredbama zakona, što je dodatno uticalo na ishod postupka. Potom je zaključio da je pobijana odluka doneta pravilnom primenom materijalnog prava, te je revizija tužioca odbijena kao neosnovana.
