Savremeni način života sve češće potiskuje tradicionalne vrednosti i umetničke sadržaje. Ipak, pojedini kolektivi svojim radom pokazuju da kultura, igra i zajedništvo i dalje imaju snažno mesto u odrastanju mladih. Zrenjanin poslednjih godina postaje sve prepoznatljiviji kao sredina u kojoj se sa posebnom posvećenošću neguju scenska umetnost, narodna tradicija i pedagoški rad sa decom i omladinom. Među onima koji na tom polju ostavljaju značajan trag nalazi se Kulturni centar „Svetozar Marković” i folklorni ansambli. Oni kroz sistematiku, koncertne aktivnosti i obrazovni pristup grade prostor u kome stvaralaštvo postaje sredstvo vaspitanja, socijalizacije i ličnog razvoja.
INTERESOVANjE RASTE
Kako ističe umetnički rukovodilac Aleksa Šerbula, posao ansambla zasniva se na jasno definisanoj kreativnoj i pedagoškoj viziji, u kojoj svaka grupa, od početnih do izvođački najzahtevnijih sastava, ima svoj razvojni put i prostor za napredovanje.
– Posebnu pažnju posvećujemo kontinuitetu, disciplini, scenskoj kulturi i postepenom razvoju svakog člana. Naš cilj nije isključivo priprema nastupa i koreografija, već izgradnja zrelih, odgovornih i samosvesnih ličnosti. Umetnički proces mora biti usklađen sa pedagoškim pristupom, jer rad sa decom i mladima podrazumeva razumevanje njihovih potreba, mogućnosti i razvojnih faza – ističe Šerbula.
Prema njegovim rečima, interesovanje za narodne igre i scensku umetnost u Zrenjaninu iz godine u godinu raste. Sve je više dece koja se uključuju u folklorne sekcije, radionice i plesne programe. Posebno ohrabruje činjenica da interesovanje sve češće dolazi od samih mališana.
– Deca iskreno uživaju u igri, pesmi i muzici. Kroz melodiju i pokret na prirodan način usvajaju kulturne vrednosti, formiraju osećaj pripadnosti i stiču samopouzdanje. Istovremeno, uče o zajedništvu, disciplini, međusobnom poštovanju i značaju timskog rada – dodaje naš sagovornik.
KULTURA DIJALOGA
Socijalna dimenzija, kako naglašavaju u ansamblu, jedan je od najvažnijih segmenata čitavog procesa. Folklor ne posmatraju isključivo kao scensku formu, već prostor u kome članovi razvijaju mnoge veštine, empatiju i osećaj pripadnosti zajednici.
– Folklor je kolektivna umetnost. On podrazumeva poverenje, saradnju i odgovornost prema grupi. Zato insistiramo na kulturi dijaloga, uzajamnoj podršci i stvaranju podsticajne atmosfere u kojoj svaki član može da se oseća prihvaćeno i vrednovano – objašnjava Šerbula.
Posebno mesto u radu ekipa zauzimaju pripreme za koncerte, festivale i takmičenja, koje zahtevaju visok stepen organizacije i posvećenosti. Pored tehničkog usavršavanja i scenske uigranosti, značajan deo usmeren je i na razvoj scenskog izraza, emocionalne stabilnosti i umetničke interpretacije.
– Nadmetanja vidimo kao priliku za profesionalnu proveru, sticanje iskustva i dodatno učenje. Mnogo važniji od samog rezultata jesu proces, napredak i vrednosti koje deca usvajaju – naglašava umetnički rukovodilac.
Proteklog vikenda, u Kulturnom centru, održano je zonsko takmičenje dečjeg folklornog stvaralaštva, na kojem su se „Markovićevi” igrači predstavili u svim kategorijama.
BAJKOVITI KOSTIMI I NOŠNJA
Pored umetničkog rada, ansambl veliki deo organizacionih i kreativnih procesa realizuje samostalno: od izrade kostima i scenskih elemenata do uređenja prostora za rad. Upravo taj segment, kako ističu, ima snažan vaspitni i kreativni značaj.
O značaju narodnih nošnji govorio je i direktor Boško Šerbula, ističući da iza svakog kostima stoje meseci ili godine rada, istraživanja i saradnje sa ljudima koji se bave ručnim radom i proučavanjem tradicije.
– Nošnja nije samo scenski kostim, već važan deo kulturnog identiteta. Istražujemo izvorne modele, sarađujemo sa stručnjacima, obilazimo muzeje i privatne kolekcije kako bismo što vernije rekonstruisali nošnje iz različitih krajeva Srbije. Deca ih sa ponosom nose, jer im ulivaju osećaj pripadnosti i važnosti – ističe Boško Šerbula.
On dodaje da dobra kooperacija među kulturno-umetničkim društvima ima veliki značaj za očuvanje tradicije i razvoj scene.
– Iako postoje različiti pristupi i ideje, najvažnije je da nas povezuje zajednička misija, a to je očuvanje baštine i rad sa mladima. Samo kroz saradnju, druženje i zajedničke programe možemo ostaviti trag u zajednici – poručio je Šerbula.
SOLIDARNOST JE VAŽNA
Poseban značaj u radu ansambla imaju i humanitarne aktivnosti, koje, kako ističu naši sagovornici, prevazilaze okvire umetnosti i postaju važan deo društvene odgovornosti.
– Bitno nam je da mladi razvijaju svest o solidarnosti, dobrotvornosti i značaju angažovanja u zajednici. Umetnost ima snagu da povezuje ljude, oblikuje ličnosti i prenosi vrednosti koje ostaju trajne – zaključuje Aleksa Šerbula.
Za sve koji žele da se bave folklorom, a ranije nisu imali prilike, tu je „Markovićev” rekreativni ansambl. On ima poseban značaj, jer okuplja ljude različitih generacija koji kroz igru, druženje i muziku neguju ljubav prema tradiciji. Ovaj sastav doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa, jačanju zajedništva i stvaranju prostora u kome se neguju prijateljstvo, pripadnost i kolektivni duh.
MIROSLAVA MALBAŠKI FOTO: ARHIVA KC „SVETOZAR MARKOVIĆ” i DANIJELA SAVIČIĆ
PODRŠKA PUBLIKE JE VAŽNA
KC „Svetozar Marković” sa prijateljima i gostima održaće godišnji koncert 27. juna, sa početkom od 17 časova, u velikoj sali Kulturnog centra. Organizatori pozivaju sve sugrađane da podrže mlade čuvare tradicije i uživaju u programu koji će objediniti igru, muziku, scensku umetnost i bogatstvo narodne kulture.
SVI SU DOBRODOŠLI
U toku cele godine novi članovi se mogu upisati u sve grupe. To su: folklorno zabavište (3-4 godine), škola folklora (5-6 godina), dečji sastav (7-9), pripremni (10-14), izvođački i rekreativni ansambl. Takođe, svi zainteresovani se mogu priključiti pevačkoj grupi i radu narodnog orkestra.
„MARKOVIĆEV” TIM
Iza svakog nastupa, koncerta i projekta stoje posvećeni saradnici koji svojim znanjem, iskustvom i kontinuiranom edukacijom grade kvalitetan i stabilan sistem. Od pedagoškog i umetničkog pristupa, preko organizacije, izrade kostima i scenske pripreme, pa sve do rada sa decom i roditeljima – svaki segment nastaje kao rezultat timskog rada, odgovornosti i zajedničke vizije. Poseban akcenat daje se stručnom usavršavanju, razmeni iskustava i stvaranju zdravog kolektiva, jer se upravo kroz jak i posvećen tim grade poverenje, kontinuitet i dugoročni rezultati. „Markovićev” tim čine: direktor Boško Šerbula, umetnički rukovodilac Aleksa Šerbula, asistenti umetničkog rukovodioca: Ivana Cap, Marija Jankov, Marijana Knežević, Aleksandra Milankov, Miloš Aćimović, Nikola Milankov i Vuk Trifić. Korepetitor i šef orkestra je Ilija Ćušić.
